Наша колегиница Татјана Крсмановић, учитељица у ОШ „Ратко Митровић” из Новог Београда, одлучила је да ове јесени својим првацима приреди другачији дочек од оног који чека већину њихових другара широм Србије. Оронуле учионице, старе клупе, пожутели украси реалност су великог броја школа. Татјана је зато одлучила да дане распуста проведе уређујући учионицу у којој ће њени нови ђаци провести наредне четри године. И потпуно је трансформисала и претворила у прави мали рај.
Шарени ормарићи, веселе завесе, свеже окречени зидови, пажљиво исписана правила понашања и други детаљи 1. септембра дочекаће мале прваке.
Овако су изгледали радови:
А овако учионица када је све завршено:
SVAKA ČAST NA OVOM GESTU
Bravo za Tanju! Ne znam da li je sama sve finansirsla (njen rad i ne racunam)? Iako, na prvi pogled, mozda, deluje nevazno, mislim da nije. Ako je sama sve platila, a skola nista, opet se postvlja pitanje dokle cemo se oslanjati, u ovako vaznim stvarima, na entuzijazam pojedinaca!? Tako je to u zemlji u kojoj ne postoji sistem, ni u cemu! Ili postoji, ali je toliko los da nanosi vise stete, nego sto donosi koristi!
Normalna stvar bi bila da je svuda ovako.
Mislim da je pretjerala. Kako biste gledali na kancelarijsku sluzbenicu koja bi za vrijeme svog godisnjeg dosla u firmu u kojoj radi s cetkama i kantama, da okreci i uredi svoju kancelariju? O svom trosku. Jako lijepo od nje bi bilo da je ovakav projekat PREDLOZILA direktoru, da SKOLA ODRADI tokom djecijeg ljetnjeg raspusta. Ovako, ako je ona radila, to nije dobra primjer ni za ostale skole ni za ostale radnike.
Sto mislite tako?zivimo u ogavnom drustvu lep gest i za pohvalu.
nije se rodio onaj koji je narodu ugodio,Bravo za uciteljicu a vi se stidite svog komentara,ako bi se i vi malo potrudili mozda bi svet bio lepsi ili niste saznali da je Tito umro
Jovanka,ja sam odustala od sličnog komentara.U toku dečije nedelje postoji dan za sređivanje učionica,to se radi i kad je ekološki dan, i uvek u okviru priprema za dan škole.E sad čini mi se da to radi neko drugi a ona “usmerava“.
Gospodjo Jovanka, Vas mentalni sklop je, ocito, takav da necete moci nikada da shvatite kako misli i oseca jedan prosvetni radnik, a ucitelj posebno! Vas komentar se svodi na poredjenje dece i ucionice koja predstavlja njihovu drugu kucu sa kancelarijom i jednim birokratskim ambijentom. Kada radite u drzavnoj ustanovi mozete da provedete ceo svoj radni vek cekajuci da neko malo unapredi ambijent u kome radite i da se to dogodi jednom, a, mozda, nijednom. Deca imaju pravo da te kratke, prve cetiri godine svog skolovanja provedu u pristojnom ambijentu, a kad je drzava tako klimava, tesko je ocekivati da brine i o takvim stvarima, redovno. Mislim da ni tri toma mog objasnjavanja zasto su ovakvi potezi divni i sluze za ugled, ne bi bili dovoljni da Vi to shvatite. Radila sam u toj istoj skoli 31 godinu. Za svaku generaciju sam pripremala ucionicu i uredjivala je. Kada je skola dobila organizaciju republickog takmicenja iz stranih jezika pre mnogo godina, trazili su da svaka ucionica ima zavese jer su ucionice specificne, sa jednim zidom koji je u staklu od plafona do poda. Kupljen je materijal, koleginica matematicar i ja smo sile zavese, direktorka ih je peglala, a spremacice su ih kacile na prozore. Svi su nesto radili. I, bilo je divno. Prosvetnom radniku je skola, kao i deci, druga kuca, mi obozavamo svoj posao, rasirene decje okice i zadivljen pogled ne mogu ni sa cim da se porede, a zadovoljstvo i ispunjenost srecom sto ste ih obradovali ne mogu nicim da se izmere. Da ne govorim o pedagoskom znacaju i uticaju na formiranje njihovih navika. Sve u svemu. Mi zivimo za nas pisao,va Vi na posao idlazite zato da biste sa njega, sto pre pobegli kuci! Velika je i neuporediva razlika izmedju pisla lekara i prosvetara u odnosu na poslove u kancelarijama. Zato, Vase poredjenje nema nikakvog smisla! Stavise, smesno je!
A u kako ova vrucina utice na Vas. Prvo pre svega da je skola htela da uradi nesto ne bi izgledalo kao je izgledalo (imate slike). Zalosno ce biti ako neko uciteljicu pozove na odgovornost zbog necega posto to u ovakvim situacijama nije iskljuceno. A Vi ako Vam se ne svidja da deci bude lepo onda stvarno trebate pomoc
A sta ako direktor ceka na Ministarstvo, a ono nema novac za ovu skolu? Trebali bi djaci, njihovi roditelji i uciteljica da cekaju“Bogojavljenje“?
Ne,g.Petre,isti uslovi za sve.Kreče se, boje, farbaju, kompletno učionice za sve prvake a ne selektivno.“Ja sam uporna i pokupim đački dinar-donacije od vrata do vrata za ostale nema farbe,boje,kreča.“ Moja je učionica prelepa….jao ,bolje da ne pišem.
Nije moje da razmisljam o tome da li neko nesto radi zbog sebe i licne promocije ili nekog pozitivnog entuzijazma, jos manje da tudje misljenje nazivam sramnim, mogu da dam svoje misljenje, razmisljanje i ostavim eventualno prostor za diskusiju ocekujuci da ljudi znaju da komuniciraju. Ali u moru danas pastelnih divnih boja odabrati ovakvo razarajucu zelenu zaista para oci i stvara prosto nesklad. Shvatam da su ukusi su razliciti, ali i osecaji i dozivljaji.
Sta je trebala da uzma crnu da okreci ?
Nije daleko dan kada ce u opis naseg posle i rasporedjeno u nedeljni fond ulaziti sati provedeni na ciscenju ucionica, pranju zavesa, usrafljivanju kvaka i farbanju klupa. Tako ce drzava ustedeti na tetkicama i domarima i ujedno pokazati uciteljima sta misli o njihovom radu.
Komentatori puni reci hvale za entuzijazam uciteljice kao da ne svataju da je drzavni budzet njihov novac i da oni sami iz njega finansiraju skolovanje svoje dece.
Zato je ovaj primer los jer znaci da se vas novac, dragi roditelji, trosi za nesto drugo a ne za vasu decu, a vama se, kao i uciteljima, „zamazuju oci“.
У средњој школи сам радила 39 година. Из ње сам отишла прошле године. Много тога сам сама инвестирала. Од квалитетних креда, финих сунђера па надаље…
Учионица мог разреда је УВЕК била најчистија, без бачених папирића, остатака хране, без жврљотина… То се од деце тражи, ствара се култ уређеног простора. Немојте мислити да је било лако „убедити“ средњешколце да чувају нешто што није „њихово“. Када су се куповале савременије клупе, табле, итисони, знало се да то прво иде мом разреду јер знају да чувају.
Родитељи су били ВЕОМА задовољни и поносни. То су често истицали. Све што је требало урадити у тој учионици радили су или се организовали сами родитељи.
Тај осећај поноса не меже се ни са чим платити!
Поштована колегинице, свака част. Поносим се Вашим ентузијазмом.