“Немој да дираш то, пало је на земљу, сад је прљаво”, чудно је колико је ова реченица учесталија у Србији него у било којој другој западној земљи, а поготову што је бојазан родитеља у овом случају непотребна, јер тако нешто не може детету да угрози здравље.
Слично је и када родитељи, бринући о здрављу малишана, претерују у претопљавању.
А заправо је познато да је најбољи начин да се детету изгради детету имунитет тако што му треба дозволити контакт са већином потенцијалних извора заразе – прашином, блатом, песком, прљавим рукама… Чувањем детета у готово стерилном окружењу има за последицу слабљење имунитета!
“Данашњу децу треба очеличити. Ми смо као мали ишли боси, родитељи нас нису нон стоп преоблачили, па чак ни када се поквасимо, нити су нам прали руке чим их упрљамо. Западни свет у односу на нас је много либералнији по овом питању”, прича педијатар др Дејан Јонев.
Он каже да данашњи родитељи своју децу држе под стакленим звоном и да то никако није добро. Нормално да родитељи желе да заштите децу од свега што може да им штети, нарочито од бактерија које изазивају болести. Међутим, деца морају да имају контакт са бактеријама јер ће једино тако њихов имунолошки систем умети да их препозна, а потом и уништи.
Примери који се могу видети зими у земљама као што су Шведска, Данска или Исланд, за многе родитлеје у Србији је непојмњиво. Низови колица за бебе поређаних на тротоару испред кафића и ресторана, док напољу веје снег или шиба ветар, нормална је појава у овим земљама.
Док родитељи унутра испијају кафе и чајеве, њихови потомци спавају ушушкани на температурама испод нуле. И када су код куће, за поподневну бебину дремку родитељи ће колица изнети на терасу, како беба не би пропустила редовно дневно челичење на оштром северном ваздуху. Иза ове праксе стоји популарно убеђење да боравак на свежем ваздуху чини децу отпорнијом на вирусе и прехладе, а да боравак у затвореном простору, није здрав и повећава могућност заразе.
Ово су најчешће грешке родитеља којима желимо да их заштититмо, а заправо им само шкодимо:
Претопљавање деце
“Прва грешка коју родитељи праве јесте што бебе претопљавају, јер мисле да су склоне прехладама. То је поптуно погрешно. Управо је супротно. Бебе су осетљиве на претопљавање. Ме треба их увијати и додатно покривати, облачити им чарапе и стављати капе, поготову ако су у кући, а просторија у којој бораве не треба да буде топлија од 22 степена. У супротном, може доћи до оштећења терморегулационог система, због чега ће касније такво дете бити зимогрожљиво и склоно прехладама”, објашњава др Јонев.
Не јурите свако зрнце прашине по кући
Претеривање у одржавању хигијене може да доведе до поремећаја бебиног имунитета и да доприносе настанку алергија, астме и екцема. Наравно, одржавање хигијене веома је важно, али то не значи да човек треба да живи у потпуно стерилној средини. Савремена средства за хигијену допринела су искорењивању многих болести, али ако се претерује у употреби средстава за чишћење, средина у којој дете живи постаје “окидач” за настанак имунолошких поремећаја.
“Из праксе сам упознат са чињеницом да многи родитељи грешке праве управо када је хигијена у питању. И ту настаје проблем, јер како ће деца да стекну имунитет уколико је све око њих стерилно. Ту се подразумева када им падне нешто на под или када неће децу да шаљу у вртић да не би била стално болесна. Родитељи никако да схвате да се на тај начин стиче имунитет, јер ако се у вртићу не сусретну са инфекцијама, у школи ће”, истиче др Јонев.
Наиме, сваки пут када дете дође у контакт са бактеријом или вирусом, његов имунолошки систем почне да производи антитела која ће наредни пут препознати “уљеза” и обрачунаће се са њим. Међутим, да би до тога дошло, бактерија мора да уђе у бебин организам што у претерано чистој и стерилисаној средини напросто није могуће.
Нека се играју у блату
Изгледа застрашујуће али ем што деца ово воле, ем што ће тако постати отпорнији
Доктори кажу да разумеју родитеље који се боје да пусте дете да се испрља и дође у додир са разним микробима, али да је то ипак део одрастања, па зато родитељима препоручују да допусте детету да се испрља и на тај начин ојача имуни систем.
Зато им саветује да пусте децу да се испрљају у блату, и док се налазе напољу да им дозволе да пипну блато, дрвеће, биљке, инсекте. Да им допусте да направе питу од блата и воде, па и ако случајно делић ставе у уста, не треба паничити, јер кад једном осете горак укус, неће више пожелети да то раде.
Дружење са животињама
Нека се беба или нешто старије дете играју са псом, и не треба их стално склањати од животиње. Уколико се пас редовно води код ветеринара, нема потребе за бригу, а бојазни нема ни ако пас полиже дете. Истраживања су показала да се на овај начин смањује ризик од астме и алергија код детета, а и деца тако уче да воле животиње. Не перите им руке одмах.
Избегавајте антибиотике
Избегавати антибиотике када је то могуће, јер они убијају лоше, али и оне добре, потребне бактерије. Прекомерна употреба антибиотика може да доведе до појаве астме, алергија, гојазности, дијабетеса и осталих болести. Ово такође, може да створи отпорност лоших бактерија на антибиотик, и да негативно утиче на имуни систем детета.
Извор: Блиц
Slazem se sa doktorom, samo zaboravlja da na zapadu zelene povrsine, zemlja i blato nisu kao u Srbiji preopokrivene izmetom kucnih ljubimaca. Da ne budem shvacena kao mrzitelj zivotinja imam 3 psa i dete u stanu i to malom. Nazalost dete sam prestala da vodim napolje sa psima u park i uopste po travi u Beogradu,a ja imam poseban par obuce samo za to, jer posle 2 koraka vec smo ugazile u govno! I da pustim dete da seprtlja po takvim parkovima, pa strpa ruku u usta ne hvala. Imunitet na parazite se ne stice koliko sam ja upucena. I naravno sta god bi se lose desilo bili bi krivi nasi psi, a ne izmet na svakom koraku!
Da ne zaboravimo da vazduh, voda I zemlja u Norveskoj ili gde vec nemaju osiromaseni uranijum, nema pikavaca, ozonskih rupa, plasticnih kesa I drugo.