Колумна: Сунђери и креде
Аутор: Борис Јашовић
Чика Младене зовем се Бока Ј. и имам скоро осам и по година. Ђак сам другог разреда једне основне школе на периферији Београда. Када сам ти писао прошлог пута имао сам седам и по година што значи да је од тада прошло скоро годину дана јер је био фебруар а то онда значи да ћу тек за два месеца напунити осам и по. Мислио сам да ћеш ми одговорити на моје писмо, али ниси. Нека, нема везе. Ионако ми мама и тата стално говоре да ћеш ми сигурно одговорити кад стигнеш да предахнеш од многобројних обавеза са којима се свакодневно рвеш и носиш. И кум Паја каже да ћеш ми одговорити мало сутра али мислим да није у праву пошто је то рекао још летос а од тада је прошло много а не мало тих сутра.
Чика Младене овога пута намеравам да ти напишем и нацртам новогодишњу честитку. Извини ако ниси баш испао како треба али тако ја иначе цртам Деда Мраза. Желим ти да у новој години махнеш чаробним штапићем и олакшаш нама ђацима школске торбе и наредиш учитељицама да тежину школских торби ограниче на килограм и по. Јуче су ме родитељи поставили на вагу заједно са торбом и рекли ми да заједно са њом тежим 65 кила а ја имам само 32. Када је то чуо, дека је снажно лупио штапом о под и дрекнуо да неће дозволити да му унук има криву кичму и тежину сумо рвача и да се Влада носи. Ја још увек не знам о којем је Влади реч и куда он треба да се носи и какве тај
Влада има везе са мојом тешком торбом и ко је тај сумо рвач кога спомиње дека? Није ваљда то онај скраћени чика из Дневника који воли да пева другим чикама из Америке, Европе и Турске?
Чика Младене желим ти да у новој години свима нама ученицима уместо књига и свесака поклониш таблете на којма ћемо писати своје домаће задатке и на којима ћемо решавати математичке проблеме за које чика Срле који је професор математике у пензији каже да их решава и по пола сата и да нема смисла шта школа ради данашњој деци. Мама каже да је увођење компјутера у школе обећала она тета са телевизије која је заменила оног чику који се није скидао са свих телевизијских канала и да ви чика Младене морате да слушате ту тету јер је она ваш шеф. Тата каже да то није тачно и да је та тета један обичан фикус који слуша оног чику који и даље не силази са телевизије.
Чика Младене ја уопште не знам о чему то мој тата говори па ми молим те ти објасни како то да једна тета која је фикус може да обећава компјутере и таблете ђацима?
Кум Паја каже да од тога нема ништа и да Србија никада неће постати Финска. И још је рекао да га ти чика Младене подсећаш на познатог глумца из Фореста Гампа а ја сам му онда рекао да ћу ти написати новогодишњу честитку у којој ћу ти пожелети да што пре пустиш
бркове па ћеш заличити на Краљевића Марка и моћи ћеш да се супроставиш злим чикама из Светске банке који намеравају да спајају школе по Србији. Чуо сам да о томе на ходнику шапаћу моја учитељица и учитељица из суседног одељења. “Знаш драга”, рекла је моја учитељица оној другој, “ако нас споје једна од нас сигурно лети”. И кум Паја се плаши да ће полетети ако његова школа буде спојена са другом школом и тамо неким вртићем. Ја сам кума Пају питао где ће да полетети ако га споје са другом школом а он је одговорио да ће ако буде среће одлетети у Шведску.
Чика Младене желим ти да у новој години спречиш да мој кум Паја и моја учитељица негде полете и да не дозволиш да се школе спајају по моделу Светске банке. Чуо са кад је то о моделу прочитао чика који води Дневник одмах после Слагалице. Због свега тога сам се узнемирио и сањао како се две школе и вртић спајају у једну велику грудву теста и како се зидови руше а прозорска стакла пуцају док престрашена деца вриште а огромна рука злог банкара меси ту грудву теста која се претвара у торту. Када сам гостима за славу испричао тај сан који се завршава тако што ви чика Младене сечете ту торту на стотине неједнаких парчића и делите их ђацима и учитељицама широм Србије кум Паја је рекао да ће се онесвестити и да му треба свежег ваздуха али му је тата уместо свежег ваздуха принео флашу зајечарца па је после кум паја запевао Падај сило и неправдо.
Чика Младене желим ти да у новој години свим учитељицама и наставницима повећаш плате за још 10 одсто. Десет је већ обећао онај чика који се знаш већ не скида са телевизије а онда је то исто обећала и она тета за коју мој тата каже да је фикус а која је заменила тог чику што значи да је она само поновила то што је так чика први обећао. Али ако и ти повећаш плате за још десет одсто а тата каже да је то четири црвена Вајферта који ће са оних претходних четири дефинитивно извадити кума Пају из каке (тата је изговорио једну другу реч), онда ће тих осам црвених Вајферта извадити из каке и све остале наставнике и учитељице у Србији. Биће много задовољнији и расположенији и неће нас више терати да клечимо на кукурузу. Добро шалим се у вези кукуруза али се не шалим да ће се учитељице више смејати и мање задавати домаћих задатака када буду добијале веће плате. Мама каже да се то зове финансијска мотивација.
Чика Младене желим ти да у новој години и нама ђацима уведеш финансијску мотивацију тако што ћеш нам обезбедити плате за то што идемо у школу. Ја ћу то први предложити на предузетничком васпитању као и оно за таблете. И за униформе такође, ваљда ниси заборавио? Ми ђаци гласали ЗА а онда нас родитељи прегласали на састанку са директорком а ја баш желео да будемо чика Младенови пионири.
П.С. Чика Младене тата каже да на мом новогодишњем цртежу изгледаш као Деда Мраз који је месец дана боравио у фитнес клубу. Мени се цртеж свиђа и зато ти га шаљем. Све најбоље у Новој
БОКА Ј.
Pismo ministru prosvete Gospodine ministre ,ovo je neka greska meni je znate ,dacka torba mnogo teska.To je primetila I moja baka:-Ovo nije torba za malog daka!I dedu ovo strasno vreda , jer ce mu unuk imati kriva leda.
Baka jos rece da je za mnom boli dusa.Al’ sta vredi nju Niko ne slusa. Nego ja Vas molim da Vi naredite I u skole lake tkane torbice vratite.Ako se razmisljate,muke skratite I do moje ucionice svratite.A ja cu vam dati moju torbu ,pa je nosite neki dan, onako , za probu.