Одабрани радови пристигли на литерарни конкурс на тему „Зима”
Прва пахуљица у мом граду
Из сивог облака Пахуљица је падала. Док је лепршала, са својим сестрицама се играла. Волела је да јури тамо амо по звезданом небу.
Тераса једне зграде је необично сијала а девојчица је задивљено гледала плес пахуљица. На њену смеђу косицу слетела је Пахуљица. Угледала је нежни и крхки бисер на својој коврџи и јако се растужила. Бела звездица примети сузе у очима мале госпођице, па је упита: “Тужна си “?
- “Јесам, моја слатка пахуљице“, одговори тужно, “пашћеш на земљу и отопити се!“
- “Али мени то није битно, само ми је важно да ти и остала деца уживате док ја плешем у предивној зимској ноћи“.
Девојчица се осмехну и поче да плеше уживајућу у плесу са својим новим другарицама.
Емилија Нешић IV1,
ОШ „Дринка Павловић”, Куршумлија
Погледајте и: Састави о зими – одабрани радови (3. део)
Зима
После дуге сиве јесени, дошла је бела и чиста зима. Дрвеће једва чека да обуче своје беле бунде и да ужива у тишини. Куће су нам топла скровишта од хладних дана, а димњаци раде пуном паром.
Сваке зиме највише ме обрадује снег и зимски празници, кићење јелке, дочек Нове године, Божић. Обожавам да правим Снешка и да се играм на снегу. Најлепше су шетње док пада снег и шкрипи под ногама., а ја само гледам иза себе да ли се виде моји трагови. Снежни покривач учини да све изгледа блиставо лепо.
Волим зиму и мамине топле колачиће. Нема ништа лепше од њеног загрљаја у топлој кући док напољу веје снег.
Анђела Воркапић II2
ОШ „Никола Тесла“, Kљајићево
Учитељица Ружица Вукелић
Зима
Зими се све бели. Наше драге птице селице отишле су на југ. Весела деца се играју напољу и животиње се спремају за хладну и дугачку зиму.
Снег је нападао и улице се беле. Деца се грудвају и санкају, весело се смејући, а животиње као што су меда, јежић и веверица сакупили су сочне плодове и утонуле у зимски сан. Радосни Снешко Белић се широко осмехује свим пролазницима. Чак се и маме и тате санкају са својом децом. Сви почињу да скачу у снег и праве снежне анђелчиће.
Димњак својим густим димом као да прави стазу до моје куће Деда Мразу. Он жељно ишчекује да крене на пут на коме ће обрадовати сву децу света.
Ивана Соврлић, ученица трећег разреда
Први снег у парку
Освануло је хладно децембарско јутро. Својим леденим дахом наговестило је да долази зима. Ношена ветром и пахуљама, као на крилима птица, слетела је у промрзли парк.
Оголеле гране дрвећа утоплила је паперјастим белим бундама. Шушкави тепих опалог лишћа прекрила је меканом, снежном простиком. По стазама је насликала отиске малобројних посетилаца које мраз још увек није успео да одговори од шетње. Усамљеним клупама нашла је друштво сребрних снежних кристала. Оштар ветар је наговорила да своје јесење арије замени зимским успаванкама. На небу је, као на великом сивом платну, својом леденом четкицом, насликала беле, пуфнасте облаке. Напунила их је нежним, лаганим пахуљицама које се, попут конфета, расипају и лепршају над парком. Утишала је све звуке, умирила несташне бубице и завладала је мирноћа првог снега.
Зима је најлепша у парку јер је све чаробно као у бајци и чини се да су сва чуда могућа кад падне први снег.
Урош Лукач, трећи разред
ОШ „Аврам Мразовић”, Сомбор
Учитељ Петар Першић