Темпер тантрум је РАЗВОЈНИ ФЕНОМЕН који се јавља на узрасту од 2- 5 година

TЕМПЕР ТАНТРУМИ, ноћна мора сваког родитеља, а још горе ако их мука задеси на јавном месту. Дете се заиста понаша као да га је запосела нека „мрачна“ сила и чини нам се, као да му је једини циљ да нам напакости тим безобразним, размаженим понашањем. Урла, вришти, бесни, бацака се, тело му подрхтава као у трансу услед плача и неописивог беса. Некооперативно је и не пристаје ни на шта. Делује као да нико и ништа не може да га умири.

Међутим, да ли је дете заиста безобразно и размажено и жели вољно да нам напакости? Шта је у основи темпер тантрума?


Темпер тантрум је РАЗВОЈНИ ФЕНОМЕН, који се јавља на узрасту од 2- 5 година, нарочито код деце са високим нивоом психичке енергије. Он је покушај ослобађања емоционалне енергије која је сувише јака и са којом његов систем у развоју не може да се носи на адекватнији начин. Оно што ми видимо као лоше понашање, је легитимна неспособност детета за примеренију експресију емоција у раном сензитивном периоду. Дете се тек учи способности саморегулације, неокортекс је у фази развоја и на снази је лимбички систем (емоционални мозак).

Дете је у том периоду способно да у једном тренутку доживљава искључиво једну емоцију и има слабу способност саморегулације, те му је потребна регулација од споља (од стране родитеља). Временом ће оно ову способност интернализовати, али до тада родитељ је тај који треба да остане прибран и да ПОДНЕСЕ дететово стање и помогне му уз загрљај и своје присуство(да аутентично буде ту) да се дете регулише.

Одређена ситуација, подигла је код детета више емоција, и оно не може да их обради. Способно је само за једну. Улази у стање хиперраздражљивости и то доживљава као чист ужас. Као да га је заиста спопало нешто, чега не може да се ослободи. Остаје заглављено у том стању и не може само да поврати баланс.

То је као да смо превише утикаца гурали у штекер док није заблокирао, услед појачаног напона.

Драги родитељи, следећи пут када ваше дете упадне у овакво стање, а оно је заиста нешто што му се деси, што надјачава његове развојне капацитете, покушајте да се ставите у његове ципелице.

Не треба му казна или игнорисање, већ ваше саосећање, присуство и помоћ да се умири. Тешко је, и требаће времена да се превазиђу тантруми, али уз вашу помоћ их неће потиснути, већ ће их прорађивати до све веће ЕМОЦИОНАЛНЕ ЗРЕЛОСТИ.

Ово наравно не значи да ће добити све што пожели да би се умирило. Не, границе ће се постављати, али ћете емоционално бити уз дете како би превазишло одређену развојну фазу на најбезболнији начин.

Нађа Шаренац