Kада родитељ може да посумња да дете има развојну дисфазију?

На узрасту пре прве године уочавају се кашњења у фази брбљања и спонтаног гласања.

Одложена је појава прве речи и формирање реченица.
Усвајање нових речи и формирање речника је отежано, па је дететов речник веома оскудан, значење речи је ограничено само на конкретне појмове.
Усвајање значења речи се такође спорије развија. Тешко усвајају речи које изражавају апстрактне појмове.
Ретко употребљавају заменице, предлоге, прилоге, помоћне глаголе.
Не разликују род, тешко усвајају множину, не користе времена(прошло, садашње, будуће).
Недостаје им велики број гласова. Не праве разлику између сличних гласова (п-б, ћ-ч, с-ш). Неретко изостављају и/или замењују гласове и слогове, скраћују речи изговарајући вишесложне речи само са почетних или завршним слогом. Све ове појаве чине говор неразумљивим за ширу социјалну средину.
Реченица им је кратка. Тешко усвајају упитне, одричне и упитно-одричне реченице. Имају тешкоће у разумевању и усвајању просторних односа ( нпр: да је нешто НА столу, У чаши, ИСПОД стола, ИЗА столице, ИСПРЕД столице). Говорни искази деце са развојном дисфазијом су због свих ових потешкоћа аграматични и звуче овако:
“Једе абу” уместо “Ја једем јабуку”; “
“Седи под” уместо “ Ја седим на поду”;
“Ти маца” уместо “ Има три маце” ;
“Мако пене” уместо “Марко се пење”…
Уколико дете не проговори до друге године, ако речник око треће године још увек има свега неколико речи, или је говор потпуно неразумљив одведите дете код логопеда. Одложено проговарање и успорен говорно-језички развој нису случајни, али то не подразумева да сваки одложен почетак развоја говора и језика нужно подразумева дијагнозу развојне дисфазије. Одложен почетак говорно-језичког развоја јавља се и у склопу других развојних поремећаја као што су оштећења слуха, интелектуална ометеност, неуролошка обољења, разни синдроми, первазивна патологија… Управо је из тог разлога битно да тим стучњака који чине специјалиста ОРЛ медицине, дечији психијатар, психолог, логопед и дефектолог обаве преглед и поставе дијагнозу.
Аутор текста: Санела Раичевић, дипл.дефектолог логопед
 
Извор: http://www.decijapsihologija.rs