Родитељима неодазивање на име представља велики проблем јер не знају како допрети до детета, како га позвати и придобити његову пажњу. Таквој деци може бити велики проблем да ступе у социјалне интеракције с вршњацима јер немају развијену свест да неко жели да им се обрати позивајући њихово име.
Неодазивање на име је најчешће знак значајнијег кашњења у комуникацијском развоју или пак се ради о когнитивним тешкоћама.
Најлакше је започети с учењем одазивања на име у условима изолованим од свих ометајућих фактора (дакле, склонити све што детету иначе одвраћа пажњу). Нпр. за кухињским столом или у било којој просторији где нема дететових играчака, ТВ-а и сл.
Припремите свакако неки облик награде за дете кад постигнете жељено – омиљену храну, играчку, загрлите га и сл.
Кад тако седите у просторији, причекајте да дете погледа у неком другом смеру, а затим позовите његово име. Ако вас одмах погледа, наградите га. Ако дете не реагује не позив, изговорите његово име гласније и покушајте додатно да му привучете пажњу, нпр.тапкањем по столу.
Понављајте то док вас не погледа (позив и тапкање).
Сваки пут кад дете успе, наградите га и ОБАВЕЗНО напомените зашто је награђено: „Браво, чуо/чула си своје име!“
Наставите тако да вежбате користећи се прво само позивањем имена, а тапкање по столу или неки други начин привлачења пажње користите само ако се дете не одазове на позив пар пута.
Понављајте наведено док не постигнете да дете у таквим изолованим условима почне да се одазива на име у бар 80% случајева.
Имајте на уму да је пуно делотворније кад су те вежбе КРАЋЕ и ЧЕШЋЕ током дана, тако дете лакше задржи пажњу и има мање шансе за фрустрације.
Други, напреднији корак укључује понављање исте радње, али у условима где дете има на располагању неку омиљену играчку или се преместите у собу с ТВ-ом. То ће бити лагани прелаз од услова одазивања на име без ометајућих фактора у околини према условима где дете ипак мора с неког предмета интереса да усмери пажњу на вас. Дакле, пазите да је дете усмерено на нешто друго (играчку, ТВ) кад позивате његово име. На тај начин ће дете вежбати да преусмери своју пажњу с тренутног предмета интереса на вас. Поновите читав поступак наведен горе, наградите дете кад вас погледа и наставите са вежбом док се у овим условима дете не почне одазивати на име у 80% случајева.
Идући корак, наравно, предвиђа одазивање детета на име у свакодневним, неструктурираним ситуацијама и условима. Увек га дозивајте кад видите да је заокупљени неком активношћу, понављајте описан поступак. Користите додатне начине придобијања пажње, а с временом радите на томе да се одазове само на позив. Ако се не одазове на први позив, позовете гласније. Након тога се послужите додатним начинима привлачења пажње. У почетку вежбајте кад сте близу детета, а с временом пробајте исто из друге собе, у различитим ситуацијама, укључите и друге људе…
Имајте на уму да чак и деца која немају проблема са социјалним вештинама понекад не реагују на дозивање јер су ‘задубљени у нешто’ па то исто важи и за дете с тешкоћама.
Извор: medijaskapismenost.hr