Неретко нам се дешавало да наш малишан почне да плаче и прави хистеричне сцене. Сваки родитељ другачије реагује на овакав догађај: од потпуног игнорисања до узрујаног смиривања малишана. Дечју хистерију можемо поделити на:
* Проузроковану хистерију
* Изненадну хистерију.
„Проузрокована хистерија
Проузрокована хистерија код детета настаје обично услед забране или неког вида казне од стране родитеља.
Овај облик дечје хистерије се јавља код великог броја малишана и настоји да одврати родитеља од своје одлуке.
Код овакве врсте хистерије кључно је да родитељ остане доследан у намери васпитавања детета и предочи му да тај поступак неће променити коначну одлуку.
„Изненадна хистерија“
Ум вашег малишана се навикава и поприма осећаје околину у узрасту од прве до четврте године. У овом периоду ваше дете учи да говори, хода, воли, жели или не жели нешто и добија све атрибуте одраслог човека, самим тим његова психа је преокупирана.
Овакву врсту хистерије проузрокује одбрамбени психички систем детета (протест одраслог човека проузрокован незадовољством). Ако се вашем малишану не допада нешто или неко у окрузењу, он ће на овакав начин покушати то да промени. Ово је пролазан период у одрастању детета и не можете утицати на њега.
Расположење родитеља је битан фактор који утиче на расположење детета. Оно прати вас и настоји да постане као ви сами.
1. Ако родитељ изражава напетост, дете ће пронаћи у себи кривицу.
2. Ако родитељ реагује бурно, дете ће мислити да је то начин реаговања на околину.
3. Ако родитељ „шљепне“ дете, оно ће настојити да постане насилно.
При испољавању нервозе у близини малишана, кључно је да родитељ искључи лош вокабулар:
* Ако малишану кажете да је лош, он ће практиковати да ради само лоше ствари.
Последице
Испољавање нервозе на вашег малишана или у његовој близини може проузроковати велике, а понекад и трајне последице.
Последице овог типа можемо да поделимо у 2 групе:
1. Последице које проузрокују промену понашања код детета;
2. Последице које изазивају трауме код детета.
Последице које проузрокују промену понашања код детета су пролазног типа и могу се регулисати. Оне прате драстичну промену реаговања и понашања код детета, раздражљивост, агресију, повишен тон у току разговора …итд.
Последице које изазивају трауме код детета су не пролазне, трајног типа.
Оне прате оштећење мозга и не контролисано реаговање услед поновног догађаја који је најпре изазвао трауму (тикови).
Како спречити долазак до нежељеног ефекта
Услед нервозе код родитеља проузроковане на послу или приватним проблем, најбоље је приступити детету сталожено и на миран начин му објаснити тренутно стање. Иако ви тога још нисте свесни, ваш малишан је довољно зрео да може то разумети.
У случају да Ваше дете то не прихвати пријатељски и на прави начин, сепаратизујте се од њега на одређено време док се ситуације не сталожи.
Дип. Психолог Ана Стевановић