Мале полиглоте, велике паметнице
Зашто је добро да деца уче стране језике: Стимулишу се развој и функције мозга, јача се меморија, дете је креативније, способније да обавља више задатака у исто време и отвореније у комуникацији
Они који не знају ништа о страним језицима, не знају ништа ни о свом – записао је Гете. Добра вест је да је ову крилатицу данас тешко применити на нове генерације, јер је свет постао „глобално село“ које већ деца раног школског узраста успешно повезују. Малишани су постали виртуози на игрицама, гледају стране цртаће, слушају музику на „Јутјубу“ и још у вртићу почињу да уче енглески, а од петог разреда се сусрећу са другим страним језиком. Уколико имате и најмању недоумицу да ли су полиглотски „тренинзи“ важни, ту је Катарина Грујић да вас разувери. Професорка француског језика која годинама ради са малишанима подсећа зашто је то тако.
– Учењем страних језика стимулишу се развој и функције мозга, јача се меморија, дете је креативније, способније да обавља више задатака у исто време и отвореније у комуникацији – каже саговорница „Живота плус“. – Малишани повећавају говорне вештине, уче да уважавају друге културе, а једног дана ће им то знање помоћи да буду успешнији на студијама и у послу, не само у својој земљи, већ и у иностранству.
Нека истраживања показују да је идеално време за прве лекције шеста година живота, док нове студије још више спуштају горњу границу. Катарина сматра да то зависи од зрелости малог ученика, нивоа развијености његовог говорног апарата, талента и личне заинтересованости.
– Мислим да већ од треће године, када овлада матерњим, дете може да почне да учи страни језик – кроз игру, музику и покрете. Малишани све више користе савремену технику и технологију и рано усвајају речи из енглеског, па се и родитељима несвесно обраћају са – ok, sorry, thanks… – подсећа саговорница.
Учење кроз игру
Да дете не би створило отпор према језику, професорка каже да је на почетку важно да се не оптерећује граматичким правилима, јер она долазе тек касније. Дозвољено је да прави грешке у временима, јер је важније да се охрабри да каже оно што жели.
– Малишанима је учење игра, забавно им је да уче вокабулар који им је познат и свакодневан. Не оптерећујем их правилима, већ учимо појмове, просте реченице, бојимо, гледамо цртаће… После тога једва чекају да испричају родитељима, теткама, бакама и декама шта су научили и да им поставе питање „Да ли знаш како се каже…?“ – открива Катарина.
За разлику од одраслих који језик уче из приручника, пошто су овладали граматиком и изговором, деца га усвајају на природан начин. Зато се правила уводе постепено, а речник се проширује како дете сазрева, када је способно да разуме и примени оно што научи. А, свако, каже Катарина, може да савлада страни језик.
– Три главна покретача су стрпљење, жеља и мотивација. И успех је загарантован. Таленат се одмах препозна, па таква деца спонтано усвоје нека правила и без објашњења. Ипак, неопходно је да се језик редовно вежба. Без понављања и некоришћења, он се заборавља. Зато би требало бар једном у три дана имати било какав контакт са језиком, а захваљујући интернету то је и те како могуће – поручује саговорница.
Осмех на часу
Када деца заволе француски, час ишчекују са осмехом и ништа им није тешко да науче, онда ова професорка зна да је успела као педагог и стручњак.
– Када ученик осети да професор свим срцем жели да види његов напредак, биће мотивисанији и даће све од себе да још боље научи градиво – каже саговорница.
Татјана ЛОШ
Извор: Новости