Male poliglote, velike pametnice
Zašto je dobro da deca uče strane jezike: Stimulišu se razvoj i funkcije mozga, jača se memorija, dete je kreativnije, sposobnije da obavlja više zadataka u isto vreme i otvorenije u komunikaciji
Oni koji ne znaju ništa o stranim jezicima, ne znaju ništa ni o svom – zapisao je Gete. Dobra vest je da je ovu krilaticu danas teško primeniti na nove generacije, jer je svet postao „globalno selo“ koje već deca ranog školskog uzrasta uspešno povezuju. Mališani su postali virtuozi na igricama, gledaju strane crtaće, slušaju muziku na „Jutjubu“ i još u vrtiću počinju da uče engleski, a od petog razreda se susreću sa drugim stranim jezikom. Ukoliko imate i najmanju nedoumicu da li su poliglotski „treninzi“ važni, tu je Katarina Grujić da vas razuveri. Profesorka francuskog jezika koja godinama radi sa mališanima podseća zašto je to tako.
– Učenjem stranih jezika stimulišu se razvoj i funkcije mozga, jača se memorija, dete je kreativnije, sposobnije da obavlja više zadataka u isto vreme i otvorenije u komunikaciji – kaže sagovornica „Života plus“. – Mališani povećavaju govorne veštine, uče da uvažavaju druge kulture, a jednog dana će im to znanje pomoći da budu uspešniji na studijama i u poslu, ne samo u svojoj zemlji, već i u inostranstvu.
Neka istraživanja pokazuju da je idealno vreme za prve lekcije šesta godina života, dok nove studije još više spuštaju gornju granicu. Katarina smatra da to zavisi od zrelosti malog učenika, nivoa razvijenosti njegovog govornog aparata, talenta i lične zainteresovanosti.
– Mislim da već od treće godine, kada ovlada maternjim, dete može da počne da uči strani jezik – kroz igru, muziku i pokrete. Mališani sve više koriste savremenu tehniku i tehnologiju i rano usvajaju reči iz engleskog, pa se i roditeljima nesvesno obraćaju sa – ok, sorry, thanks… – podseća sagovornica.
Učenje kroz igru
Da dete ne bi stvorilo otpor prema jeziku, profesorka kaže da je na početku važno da se ne opterećuje gramatičkim pravilima, jer ona dolaze tek kasnije. Dozvoljeno je da pravi greške u vremenima, jer je važnije da se ohrabri da kaže ono što želi.
– Mališanima je učenje igra, zabavno im je da uče vokabular koji im je poznat i svakodnevan. Ne opterećujem ih pravilima, već učimo pojmove, proste rečenice, bojimo, gledamo crtaće… Posle toga jedva čekaju da ispričaju roditeljima, tetkama, bakama i dekama šta su naučili i da im postave pitanje „Da li znaš kako se kaže…?“ – otkriva Katarina.
Za razliku od odraslih koji jezik uče iz priručnika, pošto su ovladali gramatikom i izgovorom, deca ga usvajaju na prirodan način. Zato se pravila uvode postepeno, a rečnik se proširuje kako dete sazreva, kada je sposobno da razume i primeni ono što nauči. A, svako, kaže Katarina, može da savlada strani jezik.
– Tri glavna pokretača su strpljenje, želja i motivacija. I uspeh je zagarantovan. Talenat se odmah prepozna, pa takva deca spontano usvoje neka pravila i bez objašnjenja. Ipak, neophodno je da se jezik redovno vežba. Bez ponavljanja i nekorišćenja, on se zaboravlja. Zato bi trebalo bar jednom u tri dana imati bilo kakav kontakt sa jezikom, a zahvaljujući internetu to je i te kako moguće – poručuje sagovornica.
Osmeh na času
Kada deca zavole francuski, čas iščekuju sa osmehom i ništa im nije teško da nauče, onda ova profesorka zna da je uspela kao pedagog i stručnjak.
– Kada učenik oseti da profesor svim srcem želi da vidi njegov napredak, biće motivisaniji i daće sve od sebe da još bolje nauči gradivo – kaže sagovornica.
Tatjana LOŠ
Izvor: Novosti