Тата није погрешио што ме је на овај начин кажњавао!
Захваљујући дисциплинској методи свог тате, она је данас адвокатица и писац, а сада открива на који начин су јој васпитне казне дугорочно донеле добробит.
Недавна студија о телесном кажњавању показала је да родитељи своју децу туку чешће него што мислимо. Што је најважније, ова студија је показала да је физичко кажњавање неделотворна метода одгајања.
Будући да је 73 одсто деце чекало мање од 10 минута да би поновило свој безобразлук, ова студија је потврдила да батине нису најефикаснији начин.
„Многи родитељи рагују на лоше понашање своје деце тако што им одузимају играчке, ускраћују им дружења и шаљу их у ћошак. Али, за децу јаке воље, каква сам била ја, ниједна од ових метода није деловала“.
Као и многа деца са синдромом недостатка пажње, Ренеј је била дете које је несташлуке правило из досаде и било јој је потребно да се нечим заокупира.
„Срећом, мој отац је то рано схватио и развио је свој дисциплински систем који је одмах дао резултате и дугорочно ми донео добробит“.
Отац јој је био високи стручни војни ветеран и хируг.
„Нисам баш била срећна што сам једина петогодишњакиња која је имала инспекције собе и која је морала све своје играчке да сложи пре него што се изађе“, каже Вилијамс.
“Међутим, то што ме је терао да читам енциклопедију сваки пут кад бих почела да лудујем по кући – било је нешто најбоље што је могао да учинии.”
Строги отац би изабрао појам из енциклопедије и рекао: “Научи све о томе па ћу те касније испитати”. Ово је била казна у смислу да је морала одмах да прекине то што је радила, али је циљ казне био да је заокупи и пружи јој ментални изазов.
И деловало је. Осим што јој је помогао да промени понашање, татина метода научила ју је да, кад год јој је досадно, узме књигу у руке. То је, наравно, било често и метода је деловала. Постала је адвокат и писац широке културе, с много ”енциклопедијског” знања.
Још једна добра страна овакве казне, примјећује Ренеј, јесте то што дете има контролу над својом ситуацијом, јер је на њему да одреди колико ће трајати извршење задатка.
Данашњим родитељима Ренеј даје неколико идеја како ову методу применити на модерну децу:
Осмислите игру тражења и исправљања правописних и граматичких грешака. Доделите им задатак попут: “Прочитај нешто о псима и научи да набројиш и опишеш пет различитих раса.” Дајте им изазов у виду питања: “Ко од вас може мами да каже највише ствари о лавовима?”.
Ако од казне направите врсту игре, деца ће се забављати и неће се понашати лоше, али ћете им пружити и ментални подстицај који ће их ослободити досаде, која је узрок несташлука, закључује Ренеј Вилијамс.
Извор: espreso.rs