Речи бистричак, паметњаковић, генијалац, посебан користе се да нам укажу да деца имају нешто посебно у себи, да носе некакав дар од природе који их издваја од других особа истог узраста у окружењу.
Даровито дете се од стране породице и околине уочава доста рано, већ на предшколском узрасту, од четврте, пете године. Издваја их посебност за неку област – цртање, певање, игру, говор, покрет… Посебност детета скреће пажњу окружења пре свега кроз задовољство које посебност изазива. Ужива се у дечјем цртежу, песми, покрету… О показаном се разговара, дају се похвале, анализира се, дају се предвиђања, савети, тражи се од детета да презентује показани дар.
Пред родитељима чија су деца показала даровитост стоји велика обавеза тј. питање како подизати дете и омогућити да се добијени дар негује и развија, а при том не заборави да је дете само дете које пролази укупан развој као и сва остала деца истог узраста.
Како да дар од природа постане за дете задовољство, а не оптерећење?
Родитељи, а уз њих и будући професионални васпитачи детета су пред великим задатком: Шта ћу с њим?
Можда је овде занимљиво преношење једне анегдоте која се повезује са именом Вигора Мајића, директора Истраживачке станице Петница, који је родитељима који су постављали питања у вези са одгајањем даровитог предшколца рекао – честитам и жалим случај. Неће вам бити лако. И заиста није лако – изазов даровитости је права авантура која је пред родитељима и васпитачима.
И зато, не негирајући значај интуиције родитеља за одгајање и васпитавање деце и природни осећај за задовољење дечјих потреба желим да понудим и нека важна сазнања о даровитости која могу помоћи да васпитање и развој ове деце буде исправнији и потпунији, а уједно послужити за повећање самопуздања родитеља и васпитача, и стављање у позицију да раде праву ствар.
Наиме, даровитост као појава код деце и људи није новијег датума, већ је уочена давно, још у старим цивилизацијама. Научна проучавања у области феномена даровитости су новијег датума, датирају из друге половине двадесетог века. Истраживања се базирају на проучавању биографија одраслих особа које су током живота показале високу даровитост испољену кроз таленат. Испоставило се да је предшколско доба, тј. раздобље раног детињства имало велики значај код неких од њих. Велики композитор Моцарт компоновао је у петој години, али је истовремено рођен у породици музичара и био је окружен инструментима веома рано. Анализа биографија показује да се у испољавању талента удружују наслеђе, тј. диспозиције које дете има у својим биолошким структурама, средина у којој дете одраста у погледу васпитних и образовних подстицаја и предмета који су значајни за неговање даровитости.
Праћење породица показује да даровитост као да сазрева годинама, што значи да чланови породице и фамилије у ближем и даљем сродству већ показују даровитост и таленат у одређеном нивоу, који се у једној особи исказује као врхунски. Овде је можда важно да укажемо да сваки човек, тј. свако дете носи одређени дар за неку област, али ниво исказивања тог дара варира од “нешто бољи од других”, преко “бољи у локалном окружењу” до “врхунске даровитости” која прелази границе “локала” и постаје позната, славна, значајна и за појединца и за друштво. Истраживања показују да се врхунски таленат јавља код једног од милион људи, тако да се и природно не може очекивати да ће велики број људи тј. даровите деце постићи врхунске резултате.
Зато родитељи и васпитачи, опрез.
На можете знати колико ће се даровито дете из вашег окружења развити. На вама је да подстичете, стварате услове, дајете понуде и пратите развој. Важно је да препознате оптерећење детета, пад мотивације, превелике амбиције, преснажну компетитивност, заостатак у развоју других дечјих квалитета. Нека истраживања фудбалера показују да је код појединих због оптерећења које превазилази дечје могућности дошло до кривљења костију па су им ноге криве. Да ли то желите свом детету? Неки даровити су због велике амбиције одраслих и снова о популарности завршили на психијатријским клиникама, а неки су због нестручног вођења прекинули каријеру. Једна даровита девојчица, атлетичарка је од стране тренера подстицана да вежба трчање, али не и да развија плућни капацитет и грудни кош, тако да дисање није могло да прати даље бављење атлетиком. Ови примери треба да помогну да не грешимо што значи да је на дечјем узрасту /дете је до 18 године по Конвенцији о правима детета/ важно да:
• Уочимо исказану даровитост као могући потенцијал
• Подстакнемо дете да даровитост развија
• Обезбедимо стручну помоћ тренера/наставника који познају област и узраст
• Бринемо о развоју осталих дечјих потенцијала како би обезбедили складан развој
• Бринемо о исхрани и дечјем дневном, недељном и годишњем одмору
• Уочавамо дечје кризе и пад мотивација
Једна важна порука за све оне који одлуче да се баве даровитима, а за крај овог текста: Даровитост је велика тајна коју нам природа пружа и лагано открива. На можемо је створити ни изазвати. Показатељи даровитости у раном детињству не могу се сматрати сигурним знаком да ће дете бити даровито и током каснијег живота, као што и непостојање знакова даровитости у детињству на значи да се она неће показати у каснијим годинама.
Аутор текста је Живкица Ђорђевић, педагог у Пожаревачој гимназији и оснивач и председник удружења Креативна педагогија.