Reči bistričak, pametnjaković, genijalac, poseban koriste se da nam ukažu da deca imaju nešto posebno u sebi, da nose nekakav dar od prirode koji ih izdvaja od drugih osoba istog uzrasta u okruženju.
Darovito dete se od strane porodice i okoline uočava dosta rano, već na predškolskom uzrastu, od četvrte, pete godine. Izdvaja ih posebnost za neku oblast – crtanje, pevanje, igru, govor, pokret… Posebnost deteta skreće pažnju okruženja pre svega kroz zadovoljstvo koje posebnost izaziva. Uživa se u dečjem crtežu, pesmi, pokretu… O pokazanom se razgovara, daju se pohvale, analizira se, daju se predviđanja, saveti, traži se od deteta da prezentuje pokazani dar.
Pred roditeljima čija su deca pokazala darovitost stoji velika obaveza tj. pitanje kako podizati dete i omogućiti da se dobijeni dar neguje i razvija, a pri tom ne zaboravi da je dete samo dete koje prolazi ukupan razvoj kao i sva ostala deca istog uzrasta.
Kako da dar od priroda postane za dete zadovoljstvo, a ne opterećenje?
Roditelji, a uz njih i budući profesionalni vaspitači deteta su pred velikim zadatkom: Šta ću s njim?
Možda je ovde zanimljivo prenošenje jedne anegdote koja se povezuje sa imenom Vigora Majića, direktora Istraživačke stanice Petnica, koji je roditeljima koji su postavljali pitanja u vezi sa odgajanjem darovitog predškolca rekao – čestitam i žalim slučaj. Neće vam biti lako. I zaista nije lako – izazov darovitosti je prava avantura koja je pred roditeljima i vaspitačima.
I zato, ne negirajući značaj intuicije roditelja za odgajanje i vaspitavanje dece i prirodni osećaj za zadovoljenje dečjih potreba želim da ponudim i neka važna saznanja o darovitosti koja mogu pomoći da vaspitanje i razvoj ove dece bude ispravniji i potpuniji, a ujedno poslužiti za povećanje samopuzdanja roditelja i vaspitača, i stavljanje u poziciju da rade pravu stvar.
Naime, darovitost kao pojava kod dece i ljudi nije novijeg datuma, već je uočena davno, još u starim civilizacijama. Naučna proučavanja u oblasti fenomena darovitosti su novijeg datuma, datiraju iz druge polovine dvadesetog veka. Istraživanja se baziraju na proučavanju biografija odraslih osoba koje su tokom života pokazale visoku darovitost ispoljenu kroz talenat. Ispostavilo se da je predškolsko doba, tj. razdoblje ranog detinjstva imalo veliki značaj kod nekih od njih. Veliki kompozitor Mocart komponovao je u petoj godini, ali je istovremeno rođen u porodici muzičara i bio je okružen instrumentima veoma rano. Analiza biografija pokazuje da se u ispoljavanju talenta udružuju nasleđe, tj. dispozicije koje dete ima u svojim biološkim strukturama, sredina u kojoj dete odrasta u pogledu vaspitnih i obrazovnih podsticaja i predmeta koji su značajni za negovanje darovitosti.
Praćenje porodica pokazuje da darovitost kao da sazreva godinama, što znači da članovi porodice i familije u bližem i daljem srodstvu već pokazuju darovitost i talenat u određenom nivou, koji se u jednoj osobi iskazuje kao vrhunski. Ovde je možda važno da ukažemo da svaki čovek, tj. svako dete nosi određeni dar za neku oblast, ali nivo iskazivanja tog dara varira od “nešto bolji od drugih”, preko “bolji u lokalnom okruženju” do “vrhunske darovitosti” koja prelazi granice “lokala” i postaje poznata, slavna, značajna i za pojedinca i za društvo. Istraživanja pokazuju da se vrhunski talenat javlja kod jednog od milion ljudi, tako da se i prirodno ne može očekivati da će veliki broj ljudi tj. darovite dece postići vrhunske rezultate.
Zato roditelji i vaspitači, oprez.
Na možete znati koliko će se darovito dete iz vašeg okruženja razviti. Na vama je da podstičete, stvarate uslove, dajete ponude i pratite razvoj. Važno je da prepoznate opterećenje deteta, pad motivacije, prevelike ambicije, presnažnu kompetitivnost, zaostatak u razvoju drugih dečjih kvaliteta. Neka istraživanja fudbalera pokazuju da je kod pojedinih zbog opterećenja koje prevazilazi dečje mogućnosti došlo do krivljenja kostiju pa su im noge krive. Da li to želite svom detetu? Neki daroviti su zbog velike ambicije odraslih i snova o popularnosti završili na psihijatrijskim klinikama, a neki su zbog nestručnog vođenja prekinuli karijeru. Jedna darovita devojčica, atletičarka je od strane trenera podsticana da vežba trčanje, ali ne i da razvija plućni kapacitet i grudni koš, tako da disanje nije moglo da prati dalje bavljenje atletikom. Ovi primeri treba da pomognu da ne grešimo što znači da je na dečjem uzrastu /dete je do 18 godine po Konvenciji o pravima deteta/ važno da:
• Uočimo iskazanu darovitost kao mogući potencijal
• Podstaknemo dete da darovitost razvija
• Obezbedimo stručnu pomoć trenera/nastavnika koji poznaju oblast i uzrast
• Brinemo o razvoju ostalih dečjih potencijala kako bi obezbedili skladan razvoj
• Brinemo o ishrani i dečjem dnevnom, nedeljnom i godišnjem odmoru
• Uočavamo dečje krize i pad motivacija
Jedna važna poruka za sve one koji odluče da se bave darovitima, a za kraj ovog teksta: Darovitost je velika tajna koju nam priroda pruža i lagano otkriva. Na možemo je stvoriti ni izazvati. Pokazatelji darovitosti u ranom detinjstvu ne mogu se smatrati sigurnim znakom da će dete biti darovito i tokom kasnijeg života, kao što i nepostojanje znakova darovitosti u detinjstvu na znači da se ona neće pokazati u kasnijim godinama.
Autor teksta je Živkica Đorđević, pedagog u Požarevačoj gimnaziji i osnivač i predsednik udruženja Kreativna pedagogija.