Брнабић: Највећи недостатак образовног система то што смо учили децу да „бубају“

 

Трогодишњи програм „Школе за 21. век“, током којег ће милион ученика од петог до осмог разреда у региону научити вештине програмирања, критичког размишљања и решавања проблема које захтева савремено тржиште рада, почео је данас у Србији, на тридесетогодишњицу настанка интернета.

Програм реализује Британски савет захваљујући инвестицији британске владе од 10 милиона фунти, а у Србији ће обухватити 1.150 основних школа у свим градовима, које ће бити опремљене micro:bit уређајима, џепним рачунарима помоћу којих ће ученици научити нове дигиталне вештине и основе програмирања на забаван и интерактиван начин.

Председница Владе Ана Брнабић рекла је да је реформа образовања најважнија реформа коју спроводи Влада Србије, а да се пројекат „Школе за 21. век“ савршено уклапа у ту визију реформе и да је само један важан елеменат онога што Србија ради на том пољу.

Реформа образовања треба да пружи одговор на то како ће у будућности изгледати српска економија и друштво, те истакла да је то најкомплекснија тема, не само у Србији, већ и у свету јер је велико питање како одговорити на изазове четврте индустријске револуције, каже Брнабић.

„Треба одговорити на три огромна проблема – не постоји каријера или посао за цео живот, биће неопходно да постоје генерације које ће знати и бити спремне за целоживотно учење, а у овом тренутку, ми као људи који треба да доносе одлуке како ће изгледати реформа образовања, и не знамо како ће изгледати велики број послова у будућности“, рекла је Брнабић.

Она је оценила да је највећи недостатак српског образовног система то што смо учили децу да „бубају“ велики број непотребних информација, а да је у будућности потребно другачије образовање, током којег ће деца учити аналитичко размишљање, алгоритамско размишљање, да се не плаше да решавају проблеме и погреше.

„То је сет вештина за 21. век који ће им омогућити да одговоре на изазове тржишта рада и друштва у будућности“, рекла је Брнабић.

Председница владе је подсетила да је влада у првој години мандата увела програмирање као обавезан предмет у основне школе, да је набављен велики део компјутера и пројектора у сарадњи са привредом и приватним сектором, да су повезане школе на безбедан интернет у оквиру академске мреже, те да ће бити уведен и брзи интернет, повећан за пет пута број специјализованих IT одељења у гимназијама и повећан капацитет за упис на техничке факултете, те да се граде и нови технолошки паркови.

„Издвојено је сто милиона евра само за инфраструктуру и истраживање у науку и иновације“, истакла је Брнабић.

Директорка Британског савета (British Council) за Западни Балкан, Клер Сирс, подсетила је да је већ спроведен пилот фаза пројекта, да су наставници видели важност примене критичког размишљања и решавања проблема у настави, док је код ученика уочено повећано интересовање за програмирање.

„Крајњи резултат је већа мотивација на часовима, знање се боље преноси, повећан је и тимски рад и креативност. Учење је постало забавно и лакше“, рекла је Сирс и додала да ће сада програм бити спроведен у свим школама широм Западног Балкана.

Извор: РТВ