Док лежиш и спаваш, осетим како се бреме данашњице диже са мојих плећа. Све тешкоће данашњег дана су брзо заборављене и хватам се како те гледам са чудом. Памтим твоје лице и обрисе твојих руку. Желим да премотам овај дан и кажем ти колико си био добар.
Колико сам поносна на тебе.
Надам се да сам те данас довољно волела.
Док те возим у школу, дијелом ока у ретровизору видим твоје слатко око како ме гледа. И вртим по глави филм од јутрос и питам саму себе.
Да ли сам те данас довољно волела?
Кроз хаос овог јутра. Током прања звојих зуба и прања руку, наравно користећи твоју столицу за велике дечаке. Кроз житарице за доручак и кафу за понети. Кроз бирање твоје одјеће за данас. Руксаци и опроштајни пољупци.
Да ли сам те данас довољно вољела?
Кроз хаос вечери. Кроз вечеру и купање. Игру и књиге.
Питам се. Да ли сам ти посветила довољно своје неподјељене пажње?
Да ли сам те довољно мазила? Довољно грлила. Довољно љубила.
Довољно научила.
Да ли сам била престрога према теби?
Да ли сам пажљиво слушала твоје приче?
Да ли сам ти рекла колико си паметан?
Да ли сам те данас довољно вољела?
Јер желим да знаш – не, потребно ми је да знаш – да си вољен сваког дана. А ја ћу провести сваки дан који ми овај живот да показујући ти то. Подсећајући те.
На твој значај.
На твоју вредност.
На твоју снагу.
Када те питам “Знаш ли колико те мама воли?”, а ти одговориш “Одавде до неба”, надам се да то заиста и верујеш.
Надам се да то осетиш.
Надам се да ти то грије душу.
Надам се да ти то даје снагу кроз најгоре дане.
Надам се да без обзира на то где те живот однесе, да ћеш то памтити.
Јер ја ћу УВЕК бити овде. Навијати за тебе. Подизати те. Храбрити те. Кроз триумфе и поразе, и у најгорим тренуцима. Кроз сузе и фрустрације, бесове и новооткривену самосталност. Данима када ме излуђујеш и данима када пркосиш свему чему те учим.
Ту сам.
Поред тебе.
И када посрнеш… када погријешиш…
Бићу ту.
Иза тебе – да те дочекам.
И вољећу те све време.
Надам се да сам те данас довољно волела, бебо. Јер ти си и увек ћеш бити најбоља ствар коју сам икада урадила.
Превела: Саша Лепер