Једнога дана кад ми деца буду довољно велика да схвате логику која води родитеље, рећи ћу им:
– Волела сам те довољно да бих те питала где идеш, с ким си и када ћеш се вратити.
– Волела сам те довољно да бих инсистирала да штедиш и сама купиш бицикл, иако смо имали довољно да бисмо ми могли то да ти приуштимо.
– Волела сам те довољно да ћутим и допустим да сама схватиш да те твој најбољи пријатељ искоришћава.
– Волела сам те довољно да ти два сата будем за вратом док не поспремиш своју собу – посао за који ти је требало 15 минута.
– Волела сам те довољно да ти допустим да видиш љутњу, разочарање и сузе у мојим очима (деца морају да науче да им родитељи нису савршени).
– Волела сам те довољно да ти допустим да искусиш последице онога што радиш, чак и кад су оне толико болне да мени сламају срце.
Али највише од свега, волела сам те довољно да кажем НЕ и кад сам знала да ћеш ме мрзети због тога. Биле су то најтеже битке. Драго ми је што сам их извојевала јер на крају, то су и твоје победе.
Родитељство је дивна и врло захтевна улога у животу човека. Не постоје „рецепти“ за успешно васпитање младог човека – детета. Свако дете тражи свој индивидуални приступ и то нас чини истраживачима дететовог чаробног и непредвидивог света како бисмо му помогли да се развије као потпуно, срећно и задовољно биће.
Једна мама