A kako je TATAMA danas?

Posted by Autor: Aleksandra Cvjetić 15. avgust 2022.

Naša deca danas rastu u svetu koji je znatno drugačiji od onog u kom smo mi odgajani. Kad se to pomene, ljudi obično pomisle prvo na tehnologiju, tablete i telefone koji su promenili detinjstvo. Ali to nije sve.

Istraživanja rađena pre pet godina pokazala su da su očevi danas uključeni u vaspitanje i odrastanje svoje dece više nego ijedna generacija očeva ikad pre. A opet, često govorimo o tome kako mamama nije lako, zaboravljajući to koliko je važna, komplikovana i odgovorna uloga koju imaju očevi.

Tate žele da budu ravnopravni roditelji

Moderni očevi roditeljstvo shvataju ozbiljno, provodeći čak TRI PUTA više vremena sa svojom decom nego muškarci dve generacije pre njih i za to vreme obavljaju mnogo više stvari.

Davne 1982, čak 43% muškaraca priznalo je da nikad nisu promenili pelenu, a poslednjih godina je taj broj u zapadnim zemljama spao na samo 3%, što je odlično, pre svega zbog toga što je presvlačenje, kupanje i uspavljivanje jedan od načina da se očevi povežu sa svojim bebama i da njihova veza ojača.

Uključen otac je u odrastanju svakog deteta ogromna stvar. Oni na taj način uče svoje ćerke da ne očekuju ništa manje od svojih partnera sutra, a sinove da sudovi i veš nisu samo ženski posao.

Ovaj trend nije dobar samo za decu, već i za brak. Istraživanje je pokazalo da, kad više od 60% obaveza u kući padne na mamu, brak trpi. Ali kad se tate uključe i žele da budu ravnopravni, veza jača. Jednostavne stvari, popust slaganja sudova u mašinu, čine mnogo za brak.

I tate osećaju grižu savesti

Iako o tome ne govore mnogo, veliki je broj onih očeva koji osećaju grižu savesti što zbog posla i obaveza ne provode s decom dovoljno vremena. Takođe, poredeći sebe sa svojim očevima, današnji očevi jasno vide da oni sami čine mnogo više kad je reč o odnosima s decom i kućnim poslovima, ali je percepcija njihovih supruga možda, ipak, drugačija.

I tatama treba podrška

U svemu ovome, od očeva se na poslu očekuje mnogo. Mnogo očekuju poslodavci, koji i dalje retko imaju razumevanja za oca koji izostaje zbog roditeljskih obaveza, a još više društvo, koje im nameće obavezu da napreduju u karijeri i budu uspešni poslovni ljudi i posvećeni očevi.

A na drugoj strani, u našoj sredini, tu je i mentalitet koji ih koči. Iako bi možda želeli da budu još i više uključeni, znaju da rizikuju da ih proglase „papučarom“ ili slabićem ako priznaju da ustaju noću, peglaju veš i slažu pelene.

Zato, za tate koje nije stid da priznaju da se trude da budu ravnopravni roditelji, za one koji to istinski žele i za one koji se plaše da li su se dovoljno posvetili porodici – vi ste uzor svim dečacima koji tek treba da postanu tate! Hvala Vam!