Свака нова школска година, а посебно оне које почну тропским температурама, подсети нас на тему правилника о облачењу: колико је ученицима дозвољено да се удобно облаче, а колико од њих школа очекује да изгледају „озбиљно“. Тема је посебно осетљива у септембру, када је и даље вруће, па се родитељи и деца питају зашто шорц, који је логичан избор по тридесетак степени, остаје на листи забрана у већини школа. Паралелно се води и друга расправа — о тренеркама и дуксерицама са капуљачом, које су у неким школама потпуно забрањене, док их друге толеришу.
Шта школе заправо забрањују
Званични кодекси облачења не постоје по закону, већ их свака школа сама прописује и објављује на сајту, огласној табли или друштвеним мрежама. Иако се правилници разликују, у пракси се понављају исти мотиви. Циљ је, како то формулишу саме школе, да одећа буде уредна, пристојна и примерена простору у ком се одвија настава.
Александар Марков из Форума београдских гимназија истиче да овакви правилници постоје у готово свим школама и да су, иако нису идентични, прилично уједначени по духу — неке ствари, каже, забрањене су практично свуда, док је став према тренеркама највећа разлика међу школама.
Правила за запослене
Кодекси се, бар на папиру, не односе само на ученике. Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, сматра да директори и наставници морају први да дају пример, јер тешко је очекивати од тинејџера да поштују правила ако професорка дође у мини сукњи или директор у неадекватној мајици. У пракси, ипак, управо је то најчешћа замерка родитеља у коментарима на овакве текстове — да се од наставног кадра ретко тражи исто придржавање правила као од деце, посебно када су врућине у питању.
Казне за непридржавање
Санкције варирају од школе до школе, али најчешћи модел изгледа овако: ученик прво добија усмену опомену, а након две опомене следи умањена оцена из владања. У строжим школама, попут Тринаесте београдске гимназије, ученик се шаље кући да се пресвуче, а изостанак са наставе по том основу евидентира се као неоправдан — што неки родитељи сматрају неправедним.
Врућина као стална тачка спора
Питање високих температура враћа се сваке године изнова. Када настава траје по великим врућинама, родитељи редовно траже флексибилнија правила, али основни став школа остаје непромењен — одећа треба да буде лагана, али и даље да покрива делове тела које кодекс захтева. Ретке су школе које су на ово питање одговориле конкретним уступцима; Тринаеста београдска гимназија је, на пример, са ђачким парламентом договорила одређене олакшице током екстремних врућина, али то пре остаје изузетак него правило.
Тренерке и дуксерице — највећи сукоб мишљења
Ако је шорц тема која се понавља сваког лета, тренерка је тема која дели школску јавност током целе године. У појединим школама тренерка је дозвољена искључиво на часу физичког васпитања, док је ван тога третирају као непримерену свакодневну одећу за учионицу.
Директор Тринаесте гимназије Бојан Вучковић објашњава да је одлуку о забрани донео пошто је више од 60 одсто ученика долазило у тренеркама, што је, по његовој оцени, више одговарало спортском терену него школи; из истог разлога забрањене су и дуксерице с капуљачом.
Неке школе, с друге стране, тренерку и даље толеришу као практичан избор, посебно у нижим разредима основне школе, где се деца више крећу и прљају. Ова неусклађеност — да исти комад гардеробе у једној школи пролази без проблема, а у другој повлачи опомену — најчешћи је извор незадовољства и родитеља и самих директора, од којих једни траже строже, уједначене прописе (па и повратак униформи), а други сматрају да школа треба да прати време и удобност деце, а не да се бори са модом.
Шта кажу стручњаци
Ставови просветних радника нису јединствени. Антић заступа строжи приступ и отворено предлаже да се поново размотри увођење школских униформи, као решење које би једном за свагда склонило питање облачења са дневног реда. Са друге стране, поједини директори, попут Вучковића, сматрају да у основним школама стриктни кодекси немају много смисла јер су у питању млађа деца, док код средњошколаца пристојно облачење тумаче као вид припреме за пословни и факултетски свет који их чека.
Занимљиво је и запажање директорке Четрнаесте београдске гимназије Марије Милетић да уврежено мишљење да девојчице чешће крше кодекс облачења није тачно — по њеном искуству, дечаци су ти који најчешће долазе у бермудама непримерене дужине.
Да ли је облачење показатељ поштовања институције?
Део просветног кадра и многи старији родитељи облачење третирају као спољни знак озбиљности: ако школа изгледа и „дише“ као озбиљна институција, већа је вероватноћа да ће је и ученици тако доживљавати, па се пристојна гардероба посматра као део васпитања, равноправан са понашањем и радом. С друге стране су они који тај аргумент оспоравају, тврдећи да су уредност и хигијена довољан стандард, да удобна одећа не умањује озбиљност учења и да фокус на гардероби заправо скреће пажњу са суштинских проблема образовања. У коментарима читалаца овај аргумент се често и преокреће — истиче се да би, ако је облачење заиста показатељ поштовања институције, исти стандард требало да важи и за одрасле који у њој раде, а не само за децу.
Преглед правила по комадима гардеробе
| Одевни предмет | Типично правило | Напомена |
|---|---|---|
| Шорц / бермуде | Забрањено у већини школа, и за дечаке и за девојчице | Најчешћа летња тачка спора; правила се не ублажавају ни по врућини |
| Мини сукње | Забрањено | Наводи се као непримерено без обзира на температуру |
| Мајице на бретеле / без рукава | Забрањено | Откривају рамена, сматра се прележерно за учионицу |
| Мајице које откривају стомак / деколте | Забрањено | Једно од најчешће помињаних правила у свим правилницима |
| Хеланке | Углавном забрањено, осим уз дужу тунику или хаљину преко | Сматрају се преуским за самостално ношење |
| Тренерке | Различито од школе до школе — негде потпуно забрањене, негде толерисане, обавезно дозвољене на физичком | Највећа разлика међу школама и највећи извор спора |
| Дуксерице са капуљачом | У строжим школама забрањене | Образложење: подсећају на навијачку/уличну културу |
| Поцепане фармерке | У неким школама забрањено, у другима није регулисано | Правилници нису уједначени |
| Екстремно дуги/декорисани нокти, упадљива шминка | Све чешће предмет неформалних упозорења, мада ретко формално регулисано | Нова тема последњих година, посебно око почетка септембра |
Правила облачења у нашим школама нису прописана на нивоу државе, већ их свака школа кроји сама, често реагујући на тренутну моду или конкретан „окидач“ — како то и сами директори признају. Док једна школа тренерку толерише као практичну свакодневну одећу, друга је изједначава са неозбиљношћу и навијачком културом.
Питање да ли гардероба заиста одражава поштовање институције остаје, у суштини, нерешено и подељено — као и сама правила која га покушавају регулисати.