I oni koji su adaptaciju prošli pre godinu ili dve, ovih dana pribojavaju se novog početka. Većina dece zaboravila je kako to izgleda svakog jutra ustajati rano i čitavog dana poštovati tačan raspored. Da li će s lakoćom i oduševljenjem dočekati prvi dan vrtića, željni društva i dinamičnih dana ili su se lako i rado navikli na to da nemaju baš nikakve obaveze, pa će odlazak u vrtić biti kao da idu prvi put?
Ima i onih koji zaista idu prvi put, a svi oni sigurno osećaju strah i neizvesnost sa kojima ih mnogi roditelji sada šalju u vrtiće.
Danas smo išli da kupimo patofne. Anja je svoje vrtićke prerasla za puna dva broja. Izabrali smo ih brzo i lako, a kad su se posle popodnevne dremke probudili i kad je došlo vreme da idemo po potvrdu da smo zdravi, moj četvorogodišnjak shvatio je da on zapravo ne želi u vrtić. I dok Anja jedva čeka da uleti u svoju predškolsku grupu, s njim sam morala da pribegnem jednom malom triku za koji sam nedavno čula i koji mi se jako dopao.
“Dobro, Ogi, razumem da ne želiš. A kaži mi, šta ti se u vrtiću baš sviđa, a šta ti se onako baš i ne sviđa?”
“Ne sviđa mi se što će mi se smejati jer sam pre plakao” – kaže on kroz suze.
“Pa svi su pre plakali. I opet će neki plakati. Ali to je zato što su zaboravili na sve lepe stvari koje se u vrtiću dešavaju.
Nego, ja imam za tebe jednu tajnu. Jedan trik za koji ćemo znati samo ti i ja. Može li?”
“Može…”
“Ovako ćemo. Pre nego što sutra kreneš u vrtić, da niko ne vidi, ući ćemo u tvoju sobu i ja ću ti džepove skroz napuniti poljupcima. Koliko god može da stane! A ti, kad ti zatreba moj poljubac samo izvadi jedan ili dva iz džepa i zalepi na obraščić. Važi?”
Ogi klima glavom i proverava da li njegov šorc ima džepove. Ustaje i odlazi da ruča, mnogo bolje volje. A ja čekam sutrašnje jutro i pitam se hoće li stvarno vaditi poljupce iz džepova onda kad poželi mamin zagrljaj?
A. Cvjetić