Адела Добрић, магистар одгојних наука из Травника у БиХ, васпитачица заспослена у ЈУ Обданиште „Травник“, јавила нам се с молбом да поделимо њену причу. Већ две године (2016. године и 2018. године) она ужива статус једне од најиновативнијих наставница у категорији васпитачица у предшколском одгоју и образовању у БиХ коју додељује Центар образовних иницијатива Step by step у БиХ.
Адела је осмислила лутку која се зове Аделина. То је лутка од тканине коју је дизајнирала пре три године, висока 100 центиметара, тешка 700 грама и састављена од 50 делова. Ево њене приче:
Једног дана, Аделину сам донела у вртић. Деца су се одушевила. Одмах су се окупили око мене, како то деца иначе раде када виде нешто занимљиво, и поставили ми безброј питања. Они су већ знали да правим лутке и неки од њих су их имали у својим домовима. Занимало их је како је правим, ко је мене научио, како се праве лутке, желим да је додирнем, могу ли ја, могу ли ја… И у тој гужви видевши да је сви желе истог тренутка само за себе, синула ми је идеја да покренем један пројекат у коме ће учествовати свако дете и његова породица, и наравно лутка Аделина.
Идеја је била следећа: Аделина ће сваког петка ићи код некога у госте и враћаће се понедељком у вртић. Сваког петка „пише“ писмо које је насловљено на име детета (овоме је претходио договор са родитељима о којем деца нису знала ништа како би изненађење за њих било веће). Ту је и дневник који смо назвали Аделинино луткалиште у који родитељи бележе занимљивости из своје породице и догађаја који се дешавају током викенда.
Током планирања и реализације овог пројекта сам имала недоумице и помало страх од тога како ће на лутку реаговати родитељи дечака. Ми, одрасли, правимо вештачке поделе на „мушке“ и „женске“ играчке што је традиционална подела играчака и ограничава код деце развијање позитивних и пожељних људских особина као што су нежност, брига, емпатија, алтруизам… Међутим, на моје велико задовољство, страху није било места. Дечаци као и девојчице су је радо носили на различита места на која су ишли са својим родитељима. Тако је Аделина била на тенису, рођендану, чистила је снег, на базену, у хотелу, Влашићу (дивној планини поред Травника), куповини, куглани, бициклу, за столом током обеда, на наступу, курсу плеса и енглеског језика, чак је остала сама у кући са децом док је мама хитно морала код доктора, упознала је све могуће рођаке, на мамином послу… и у сваком кревету током ноћи у дечјем загрљају.
Све је трајало 34 викенда, јер у групи борави 32 деце. Два викенда лутка Аделина је провела код колегинице са којом радим и код мене. Тако су деца и њихови родитељи могли да прочитају и виде на фотографијама како њихове васпитачице проводе своје слободно време и са ким живе. Такође, имали су прилику да упознају једни друге док је Аделина са својим Дневником код њих у гостима и када им понедељком читам забелешке у дневнику и показујем фотографије. Аделинин дневник се безброј пута прелистао.
Када је ЦОИ Step by step расписао позив за пријављивање иновативних пракси (НИН), одлучила сам да пријавим свој пројекат. Номинована сам у 10 најиновативнијх васпитачица у Босни и Херцегвини у 2018. години са иновативном праксом под називом Аделинино луткалиште.
Иновативна пракса Аделинино луткалиште је занимљива због тога што је окосница праксе лутка Аделина, прва званична лутка у Босни и Хецеговини. Хтела сам да направим нешто за децу и за себе. И за струку која је данас на маргини, јер се предшколско васпитање још увек сматра трошком друштва, а не најважнијом и првом кариком у систему образовања. Радост стварања сам поделила са децом са којом сваки дан радим и чиним све да постану добри, вредни, креативни људи.
Веома је важно код још мале деце почети са подстицањем и развијањем културних и радних навика, те симболичним награђивањем постигнутих резултата – јер материјалне награде за којима многи родитељи посежу имају краткотрајно деловање.
Аутор: Адела Добрић