Problem koji je poslednjih godina stavljen na dnevni red je preskakanje detinjstva i ulazak u ‘svet odraslih’ odmah po završetku već i osnovne škole, preskačući društvene igre i dečijih ‘Hiljadu zašto – hiljadu zato’, a posledica toga je dobijanje emotivno nezrelih individua zarobljenih u ulogama – supruge, majke, radnika.
Šta je to adolescencija?
Adolescencija je uopšten izraz, a obuhvata sve psihičke i fizičke promene do kojih dolazi u osetljivom razdoblju između detinjstva i zrelosti. Adolescent je osoba u uzrastu od 10 do 19 godina (definicija uključuje i osobe s 19 godina). Za ovaj period života karakteristična je zaokupljenost ličnim izgledom, kilažom, pogotovo kod devojčica, stoga su i poremećaji u ishrani često prisutni. Prosečno, pubertet kod devojčica započinje u 10. ili 11. godini, a kod dečaka u 12. ili 13. godini i traje 2,5 godine. To je razdoblje promena, diferencijacija – u telesnim karakteristikama (kostur, masa i masno tkivo) između polova.
U ovom razdoblju ljudskog života, energetske i nutritivne potrebe čoveka su najveće. Adolescencija je psihosocijalni (psihički) dok je pubertet anatomsko-fiziološki (biološki) fenomen i nadopunjuju jedno drugo. Osmi razred osnovne škole znači određeno stasavanje u devojku i osim priprema za upis u srednje škole, pripremalo se i za ulazak u ljubavne veze.
Tradicija i poštovanje običaja naglo gube svoje pravo glasa, a sve jači, skoro i presudan uticaj ima ono što nas okružuje, a to su mediji kao jedan populistički oblik kulture, razvodnjene do nivoa razumljivog svima i svakome, ali ne sa ciljem da edukuje, nego da ‘proda’. Zato imamo neodgovornost u međuljudskim odnosima, veoma izraženu solipsističku crtu u ponašanju i mladića i devojaka, bahatost u obavljanju i nekada najjednostavnijeg zadatka za taj uzrast – pohađanja razredne nastave.
Već u završnim razredima osnovne škole, dečaci i devojčice se intimno upoznaju, razmenjuju više od poljubaca, a uz to ide i iskušavanje različitih ‘zanimacija’ koje se još ne dozvoljavaju maloletnim osobama – alkohol, cigarete i ostali narkotici.
Što je nekad predstavljalo sinonim dobro vaspitanog deteta, danas postaje upitno, čak nepoželjno. Tako i omladina takođe preživljava svojevrsnu emancipaciju, a zajedničko i jednima i drugima jeste – biti sam – sam se probijati kroz život, sam zarađivati za sebe, sam sebe hraniti, obezbediti školovanje i tome slično.
A ovako izgleda emancipovana žena (devojka) danas:
Danas se u srednjim školama veoma retko može pronaći devojka koja nije svesna svoje ‘ženstvenosti’, ne šminka se, ne izlazi u noćne klubove – iako još nije punoletna, i mnogi se začude kada čuju od njih koliko imaju godina – obično izgledaju poput dvadesetpetogodišnjakinja. Talentovanije, pametnije i srećnije među njima će se strpeti i ići na dalje školovanje – i tu se već na jedan način osamostaljuju i snalaze za sebe – osvajaju stipendije, rade honorarne poslove, očekuje se od njih da istovremeno traže priliku za udaju. Jedan deo ženskog roda se udaje odmah po punoletstvu. I zaista je teško odrediti da li već tada devojka ulazi u brak kao žena. Zrela žena.
O zreloj ličnosti nam govori psiholog Radmila Grujičić:
Osobu možemo ocijeniti kao zrelu ličnost ako je došlo do:
1) dovoljne razvijenosti osnovnih psihičkih funkcija i dispozicija,
2) dovoljne povezanosti i usklađenosti među naslijeđenim i dispozicionim svojstvima,
3) zadovoljavajuće integrisanosti u društvo.
Ovakvo određenje dr Grujičić ističe tri odlike zrelosti ličnosti: intelektualnu, emocionalnu i konativno-socijalnu zrelost. Međutim opravdaniji pokazatelji zrelosti su : odnos prema svijetu, prema sebi i prema drugima. Za odnos zrele ličnosti prema svijetu za dr Grujičić karakteristično je interesovanje za zbivanja u svetu, sposobnost za objektivnost ocjena i odsustvo predrasuda. Odnos prema sebi odlikuje realno ocjenjivanje samog sebe i prihvatanje sebe onakvog kakav jeste. U odnosu prema drugima zrela ličnost pokazuje poštovanje tuđe ličnosti, osjetljivost za potrebe drugih i postupanje prema takvim mjerilima i moralnim principima koji mogu važiti kao opšti.
Djevojčicama je period tjelesnog sazrijevanja sam po sebi težak i potrebna im je stručna pomoć koju dobijaju u školi kako bi se sa tim najbolje upoznale. Uz školu, potrebno je i da pristup porodice takođe bude odgovarajući te se zaboraviti na vječite ,jazeve među generacijama’ i pomoći svome djetetu savjetima, zajedničkim upoznavanjem sa zadacima koji se postavljaju pred mladog čovjeka, a onda i sa njegovim osjećajima. Postoji ogroman broj mogućnosti koji se sada nudi mladom čovjeku – on se nalazi na raskrsnici – i tada je svaki izbor, svaka odluka, na neki način konačna. Koju srednju školu ću upisati? Da li treba da probam kakav je ukus piva; cigarete? Hoću li ostati dokasno ili se ipak vratiti ranije kući? Da li da učim večeras duže, pa da dobijem odličnu ocjenu ili mi ta ocjena ne predstavlja nešto bitno?
U tom periodu djevojka razmišlja o svome tijelu, odjednom joj nailaze romantične misli i osjećanja kojih do tada nije bilo ili bar vidi da se kraj nje dešavaju slične stvari. Dolazi u kontakt sa konkurencijom – želi biti najljepša, najpametnija, najbolja. Odlučuje se na sve ili ništa kako bi privukla pažnju na sebe iz različitih razloga. Tada su potrebni savjeti iskusnijih od nje. Potrebno je imati na umu aktuelno stanje u svijetu – tehnike i tehnologije, ekonomije, ‘sloboda’ datih svima, te je naučiti da nije sve baš onako kako izgleda. Onda njeno ‘dotjerivanje’ neće predstavljati problem, ni njoj ni onima kraj nje. A uporedo sa ubrzanim razvojem tehnike ubrzano se razvijaju i mladi ljudi i to je ono što trebamo imati u vidu. U moru informacija i internet foruma stasava i mlada osoba i ona može sama pronaći odgovore za koje je ranijih decenija morala čekati ili da sama iskusi ili da se posavjetuje sa starijima.
Ana Galić