Деца која су испољавала агресивно понашање у школи, попут силеџија и оних са „кратким фитиљем“, имали су веће шансе да у средњој животној доби зарађују више, али и да заврше у затвору – закључак је истраживања које је трајало пет деценија, пише РТС.
Истраживање је користило податке скоро 7.000 људи рођених 1970-их, а стручњаци су анализирали податке и мишљења школских наставника који су процењивали дечје друштвене и емотивне вештине када су имали 10 година, а онда упоредили са њиховим тренутним животним позицијама 2016. године када су имали 46.
„Открили смо да су она деца, за коју су наставници оценили да имају проблема са пажњом, односом са вршњацима и емотивном нестабилношћу, касније у животу зарађивала мање. Изненадило нас је, међутим, да смо открили снажну везу између агресивног понашања у школи и боље зараде током живота“, каже једна од ауторки студије, професорка Емилија дел Боно.
Сасвим је могуће да су учионице места конкуренције и да се деца помоћу агресије адаптирају да би победила.
„Такво понашање касније носе и на радно место где настављају да се агресивно надмећу за боље плаћене послове. Можда би требало да преиспитамо дисциплиновање у школама и каналишемо ову карактеристику код деце на позитивнији начин“, истакла је Дел Боно.
Заједно са својим колегама Беном Етериџом и Полом Гарсијом, Дел Боно је користила наставничке одговоре на више од 60 питања везаних за понашање сваког детета.
Што су наставници више примећивали проблеме у понашању – попут агресивне нарави, силеџијства или задиркивања друге деце – то су биле веће шансе да та деца 2016. године буду на бољим позицијама и више зарађују.
С друге стране, она деца са слабијом пажњом, која су имала проблем са завршавањем задатака, емотивним проблемима и коју су наставници описали као „забринуту“, „анксиозну“ или „узврпољену“ – касније током живота су зарађивала мање од својих вршњака.
Дел Боно такође истиче и да су се очекивања о дечјем понашању променила од 80-их година, као и да су многи учесници студије одустали или нису дочекали њен крај, што је увек фактор са оваквим типом дуготрајног истраживања.
Извор: РТС