Министар просвете Младен Шарчевић гостовао је данас у емисији Око на РТС и том приликом говорио о томе када се очекује крај школске године, како ће тећи оцењивање и да ли ће и када бити повратка у школске клупе.
„Ми имамо план да се цео процес заврши онлајн, до краја маја. Ово се односи на наставу. Оцењивање је регулисано законом. Закон каже да сваки ученик у једном тромесечју из већине предмета мора бити оцењен са две оцене (изузетак су музичко, ликовно… где је довољна једна оцена), а ми оцену са полугођа већ имамо. Имамо и оцену са трећег тромесечја, тако да смо практично 70% закључне оцене већ на неки начин формирали.“ – каже министар
Шарчевић додаје и да је као експеримент на нивоу целе ученичке популације уведено формативно оцењивање које има за циљ да оцени све оно што ученици раде. Те оцене могу бити и описне и процентуалне. Оне омогућавају наставнику да унесе своје утиске о ученику и његовом ангажовању у едневник, па да их онда претвори у сумативне оцене.
„Преко 70% деце и наставника је све ово успешно савладало. Али, ако будемо имали времена у јуну, неки ђаци би требало да дођу да би им се оцена поправила. То су они који имају слабе оцене и који су у мањини. Они могу да буду удаљени као ви и ја, на 3 метра и ако то будемо радили у јуну уз све мере безбедности, онда мислим да смо сигурни.“ – објашњава министар и додаје „Постоји и друга категорија ученика, који су можда на полугођу имали двојку, али су сада знатно поправили своје знање јер су им родитељи били код куће па су били ангажованији, а знамо да има таквих случајева, онда и њима треба дати могућност да у јуну дођу да побољшају оцене.“
Говорећи о безбедности, министар објашњава, на примеру школе од 600 ђака, да је отприлике половина код учитеља који своју децу познају у 100% случајева и могу да им закључе оцене на основу изведених формативних и сумативних оцена. У другој половини је можда 25% оних који треба оцене да поправе. На нивоу целе школе, каже министар, то није велики број и мере безбедности се могу испоштовати.
У програм се укључио и епидемиолог др Тиодоровић који каже да је за повратак ђака у школске клупе неопходна потпуно јасна и стабилна ситуација и да се вирус сведе на спорадичне случајеве што сада није случај. Каже да таква одлука мора бити подржана од здравственог дела тима, али и од стране тима министра Шарчевића. “
Ово није само здравствени, већ и економски, социјални, психолошки, па и политички проблем. Ипак је епидемиолошка ситуација у целини и даље несигурна, а у неким деловима и неповољна. Дакле, ми у Кризном штабу смо сагласни да до тога не може доћи током маја. Ми смо против тога да школе почну да раде, али смо свесни да једног тренутка и то мора да се деси. Морамо покренути привреду и производњу да би се земља стабилизовала.“ – каже др Тиодоровић.
„Деца до 12. године не смеју да остају сама, треба и њима обезбедити добро организован продужени боравак, што је за Министарство сложен проблем. Јер, није ствар само у томе да ли ће ђаци бити на удаљености, имати маске, рукавице. Морамо имати увид у здравствено стање деце и васпитача, мора се спроводити поступак контроле при уласку. Све то мислим да не можемо пре јуна.“ – додаје.
На питање водитеља шта је с децом чији су родитељи или неко у ужој породици позитивни на коронавирус, др каже да та деца не могу у боравак односно у школу. Ако се пак деси да се открије да је дете чији су родитељи заражени (или само дете) долазило у школу, онда се цео разред враћа на систем наставе који имамо сада, а који одлично функционише, тврди др Тиодоровић.
„Ми размишљамо и спремамо инструкције за све – вртиће, боравке, школе, факултете. То морамо да припремимо на време. Ако се одлучимо да од јуна можда укључимо школе да почну да раде, ту одлуку морамо имати бар 15 дана пре. Морамо бити врло ригорозни. Било каква респираторна инфекција у породици значи да то дете не сме да долази у школу.“ – закључује др Тиодоровић
Министар Шарчевић ипак потврђује да нема повратка целокупних одељења у разреде те да ће настава потпуно бити завршена онлајн и да нема потребе размишљања о враћању осим када је реч о индивидуалним случајевима.
О малој матури
Када се узме у обзир све, министар каже да је презадовољан, те да су технички проблеми били очекивани јер прављење платформе која би све то поднела траје две и по, три године, а ово што је коришћено током пробне мале матуре је платформа која је адаптирана.
„Ово је једна врста озбиљног подвига. Могли смо да не радимо ништа и да нам нико не замери.“
Ипак, министар каже да у овој години нема завршног испита онлајн, биће у физичком простору. Ако све буде како треба, малу матуру одржаћемо у другој половини јуна. По календару је то 17, 18, и 19. јун, али ће се то можда и мењати.
„Ми имамо целе школе на располагању само за осмаке. Ако их поделимо у мале групе и гомила наставника дежура, то онда може да се изведе да буде безбедно. Мала матура је питање части једне земље. Огромна већина европских земаља враћа ђаке на наставу да се за то спреме, а ми ћемо их спремати без ризика.“