Ministar prosvete Mladen Šarčević gostovao je danas u emisiji Oko na RTS i tom prilikom govorio o tome kada se očekuje kraj školske godine, kako će teći ocenjivanje i da li će i kada biti povratka u školske klupe.
„Mi imamo plan da se ceo proces završi onlajn, do kraja maja. Ovo se odnosi na nastavu. Ocenjivanje je regulisano zakonom. Zakon kaže da svaki učenik u jednom tromesečju iz većine predmeta mora biti ocenjen sa dve ocene (izuzetak su muzičko, likovno… gde je dovoljna jedna ocena), a mi ocenu sa polugođa već imamo. Imamo i ocenu sa trećeg tromesečja, tako da smo praktično 70% zaključne ocene već na neki način formirali.“ – kaže ministar
Šarčević dodaje i da je kao eksperiment na nivou cele učeničke populacije uvedeno formativno ocenjivanje koje ima za cilj da oceni sve ono što učenici rade. Te ocene mogu biti i opisne i procentualne. One omogućavaju nastavniku da unese svoje utiske o učeniku i njegovom angažovanju u ednevnik, pa da ih onda pretvori u sumativne ocene.
„Preko 70% dece i nastavnika je sve ovo uspešno savladalo. Ali, ako budemo imali vremena u junu, neki đaci bi trebalo da dođu da bi im se ocena popravila. To su oni koji imaju slabe ocene i koji su u manjini. Oni mogu da budu udaljeni kao vi i ja, na 3 metra i ako to budemo radili u junu uz sve mere bezbednosti, onda mislim da smo sigurni.“ – objašnjava ministar i dodaje „Postoji i druga kategorija učenika, koji su možda na polugođu imali dvojku, ali su sada znatno popravili svoje znanje jer su im roditelji bili kod kuće pa su bili angažovaniji, a znamo da ima takvih slučajeva, onda i njima treba dati mogućnost da u junu dođu da poboljšaju ocene.“
Govoreći o bezbednosti, ministar objašnjava, na primeru škole od 600 đaka, da je otprilike polovina kod učitelja koji svoju decu poznaju u 100% slučajeva i mogu da im zaključe ocene na osnovu izvedenih formativnih i sumativnih ocena. U drugoj polovini je možda 25% onih koji treba ocene da poprave. Na nivou cele škole, kaže ministar, to nije veliki broj i mere bezbednosti se mogu ispoštovati.
U program se uključio i epidemiolog dr Tiodorović koji kaže da je za povratak đaka u školske klupe neophodna potpuno jasna i stabilna situacija i da se virus svede na sporadične slučajeve što sada nije slučaj. Kaže da takva odluka mora biti podržana od zdravstvenog dela tima, ali i od strane tima ministra Šarčevića. “
Ovo nije samo zdravstveni, već i ekonomski, socijalni, psihološki, pa i politički problem. Ipak je epidemiološka situacija u celini i dalje nesigurna, a u nekim delovima i nepovoljna. Dakle, mi u Kriznom štabu smo saglasni da do toga ne može doći tokom maja. Mi smo protiv toga da škole počnu da rade, ali smo svesni da jednog trenutka i to mora da se desi. Moramo pokrenuti privredu i proizvodnju da bi se zemlja stabilizovala.“ – kaže dr Tiodorović.
„Deca do 12. godine ne smeju da ostaju sama, treba i njima obezbediti dobro organizovan produženi boravak, što je za Ministarstvo složen problem. Jer, nije stvar samo u tome da li će đaci biti na udaljenosti, imati maske, rukavice. Moramo imati uvid u zdravstveno stanje dece i vaspitača, mora se sprovoditi postupak kontrole pri ulasku. Sve to mislim da ne možemo pre juna.“ – dodaje.
Na pitanje voditelja šta je s decom čiji su roditelji ili neko u užoj porodici pozitivni na koronavirus, dr kaže da ta deca ne mogu u boravak odnosno u školu. Ako se pak desi da se otkrije da je dete čiji su roditelji zaraženi (ili samo dete) dolazilo u školu, onda se ceo razred vraća na sistem nastave koji imamo sada, a koji odlično funkcioniše, tvrdi dr Tiodorović.
„Mi razmišljamo i spremamo instrukcije za sve – vrtiće, boravke, škole, fakultete. To moramo da pripremimo na vreme. Ako se odlučimo da od juna možda uključimo škole da počnu da rade, tu odluku moramo imati bar 15 dana pre. Moramo biti vrlo rigorozni. Bilo kakva respiratorna infekcija u porodici znači da to dete ne sme da dolazi u školu.“ – zaključuje dr Tiodorović
Ministar Šarčević ipak potvrđuje da nema povratka celokupnih odeljenja u razrede te da će nastava potpuno biti završena onlajn i da nema potrebe razmišljanja o vraćanju osim kada je reč o individualnim slučajevima.
O maloj maturi
Kada se uzme u obzir sve, ministar kaže da je prezadovoljan, te da su tehnički problemi bili očekivani jer pravljenje platforme koja bi sve to podnela traje dve i po, tri godine, a ovo što je korišćeno tokom probne male mature je platforma koja je adaptirana.
„Ovo je jedna vrsta ozbiljnog podviga. Mogli smo da ne radimo ništa i da nam niko ne zameri.“
Ipak, ministar kaže da u ovoj godini nema završnog ispita onlajn, biće u fizičkom prostoru. Ako sve bude kako treba, malu maturu održaćemo u drugoj polovini juna. Po kalendaru je to 17, 18, i 19. jun, ali će se to možda i menjati.
„Mi imamo cele škole na raspolaganju samo za osmake. Ako ih podelimo u male grupe i gomila nastavnika dežura, to onda može da se izvede da bude bezbedno. Mala matura je pitanje časti jedne zemlje. Ogromna većina evropskih zemalja vraća đake na nastavu da se za to spreme, a mi ćemo ih spremati bez rizika.“