Čak 78 odsto dece svakodnevno gleda sadržaje na Jutjubu, 62 odsto koristi pametni telefon, dok 24 odsto njih najduže bez telefona je bilo jedan dan!
Ovo su podaci istraživanja sprovedenog na “Blicovom” sajtu o upotrebi malih ekrana u dečjem uzrastu, po uzoru na američki izveštaj koji ispituje sveobuhvatnu ulogu pametnih telefona u svakodnevnom životu tinejdžera, sa naglaskom na njegovu upotrebu za odlazak na internet, druženje i kupovinu.
Frapantna statistika
U Americi većina tinejdžera ne bi mogla bez mobilnog duže od jednog dana. Na Zapadu više od dve trećine dece od druge do pete godine poseduju tablet i mobilne telefone.
Sudeći po podacima do do kojih smo došli, ni u Srbiji situacija nije bolja. Čak 62 odsto roditelja na sajtu “Blica” je odgovorilo da njihovo dete ima pametan telefon. Do tri sata dnevno uz male ekrane provede 40 odsto mališana. Od svih kanala na internetu, 78 odsto njih telefon koristi za surfovanje Jutjubom. Najduže jedan dan bez “pametnog drugara” je bilo 24 odsto njih, a televiziju vikendom do tri sata gleda 42 odsto dece. Vikendom telefon je glavna zanimacija od jednog do tri sata za 32 odsto dece. Manje od jednog sata vikendom muziku sluša 55 odsto mališana, 51 odsto igra igrice, a 40 odsto gleda video-sadržaje.
Profil na društvenim mrežama nema 67 odsto dece, ali zato Viber koristi njih 32 odsto. U istraživanju je najviše učestvovalo roditelja dece koja imaju od osam do 12 godina.
Umesto lopte – ekran
Ana Busarac, master psiholog u Dečjem dispanzeru na Vojnomedicinskoj akademiji, kaže da je tehnologija promenila karakter dečje igre, interesovanja, međusobne interakcije, ali i odnos sa roditeljima.
– Često vidimo decu koja iako su napolju, ne igraju se, niti komuniciraju kao što su to radile ranije generacije, već sede i gledaju u jedan ili češće svako u svoj ekran. Malim bebama su igračke zamenjene ekranom koji je praktična dadilja – objašnjava naša sagovornica.
Roditelji se uglavnom pravdaju da jedino time mogu da okupiraju pažnju mališanima.
– Navode da je deci sve ostalo neinteresantno. Često je to i način da ih smire dok rade nešto drugo, a zatim smatraju da tako deca prate i razvoj tehnike, ali i da to svi rade – kaže Busarac.
Bez telefona do treće godine
Preporuke koje daju medicinske organizacije su da decu ispod tri godine ne bi trebalo izlagati takvim sadržajima, dok je za starije uzraste gornja granica dva sata dnevno.
– Puno vremena provedenog ispred kompjutera ili mobilnih uređaja vodi tome da deca nemaju druge aktivnosti koje su bitne za njihov fizički, socijalni, mentalni i emocionalni razvoj. Neki od tih problema kod male dece mogu biti problemi u razvoju govora i socijalnih veština. Drugi problemi se odnose na pojavu remećenja dnevnih rutina, netolerisanje frustracije, pojava besa koja je direktno ili indirektno povezana sa igranjem igrica. Burno odbijanje da se sa dugotrajnim igranjem prestane zahteva poseban angažman roditelja. Često je u takvim slučajevima potrebno zatražiti stručan savet i pomoć – priča Busarac.
Kada je reč o starijoj deci i tinejdžerima, psiholog ističe da je vreme koje oni u proseku provode na mobilnim uređajima još duže i to pre svega zbog društvenih mreža.
– Tinejdžerima ovakva komunikacija pruža gratifikaciju, ali isto tako ona može biti beg od obaveza, stvarnog života i nerešenih problema. Sve što je novo izaziva nevericu, ali kod dece koja su rođena sa tehnologijom, tj. srođena sa njom, ona se podrazumeva – zaključuje Ana Busarac.
Ana Đokić