Марија Монтесори каже да, кад дате малом детету од око 5 година да нешто уради, направи, оно жели да то уради најбоље што може. Оно у том узрасту не зна за лењост, не уме да се досађује. Све што види, претвара у игру.
Дете у раним годинама, негде до 7. године, има само садашњост. У садашњости живи и то му је једино битно. Труди се да то што сте му дали, сада направи. Први пут се са досадом сусрећу у школском узрасту, зато што има узрочно-последични однос према стварима и не може да се игра с било чим, већ само с оним што воли. А ако тога нема, оно не зна шта да ради, зева, прави неред.
Тако да, не можемо за дете рећи да је лењо, само није добро „нахрањено” оним што му је потребно. То кад дете прави неред на часу није његова кривица, то само значи да му фали педагошког рада. Деци морамо помоћи да уче из онога што воле, као што се некад математика учила кроз друштвене игре, тако сада не треба бежати од компјутера у учењу.
Дете увек нешто друго жели у односу на оно што може – оно што му не да школа, што му не дају мама и тата. У школском узрасту дете има задатке о којима нема идеју. А оне о којима има идеју нема прилику да учи. Тај проблем је у данашњој школи веома актуелан. Дете је у својој основи вредно, само је потребно да ми пратимо њега и његова интересовања. Баш зато фронтална настава и фронтални однос су погубни за децу.
Јунг је, иако се није бавио децом, био сјајан психијатар и рекао је: Ако хоћете добре послушнике у тимовима, то тражите међу одликашима. Али ако тражите талентовану, генијалну децу, вође, тражите их међу оним дремљивим којима је све досадно, који нису савршени, који касне. Ту ћете наћи једног Черчила који је био грозан ђак, једног Ајнштајна који је био слаб у математици.
Дакле, није школа да будемо послушни и дисциплиновани, него је школа зато да истражујемо. Један наш новинар ме је питао како замишљам нормалну школу. Рекао сам: чим бих је замислио била би лоша. Нормална школа је једино она која води бригу како су прошли њени вуковци касније у гимназији, па на факултету, па шта је после с њима било. Добре су оне школе које из тих сазнања сваке године модификују своје програме, методе и начин рада. А ми таквих школа немамо.
Проф. др Светомир Бојанин
Припремила: др Виолета Несторов, Помоћ породици