Postoje periodi kada deca pokazuju više živahnosti, aktivnija su, zadirukuju se između sebe, međutim roditelji nisu sigurni zašto se tako ponašaju, da li ih pustiti, da li je potrebno postavljati granice itd. Zato nam psiholog Jelena Marušić, autor bloga vaspitanje.com u tekstu u nastavku objašnjava moguće razloge ove pojačane aktivnosti i kako da se s njima „borite“.
Razloge dodatne dečje aktivnosti je potrebno sagledati iz više uglova.
Ekrani
Prošle godine smo imali situaciju da su deca morala da ostanu u svojim domovima i s obzirom na to da im je kretanje, koje je neophodno za njihov razvoj, bilo uskraćeno, često su provodili vreme ispred ekrana. Studije su pokazale da vreme provedeno ispred ekrana može uticati da deca postanu hiperaktivnija i razdražljivija. Verujem da je svaki roditelj iskusio da nakon igranja igrica dete krene da se svađa, dosadne su mu druge aktivnosti itd.
Što je duže ispred ekrana to mu je teže da se odvoji. Ono što je bitno da uradite je da postavite ograničenje u korišćenju telefona, TV-a i da više budete s detetom u prirodi. Naravno, nemamo uvek mogućnost da idemo u prirodu, zato je bitno da ih naučimo kako se mogu zabaviti u stanu/kući. Evo nekih predloga za to.
Razumevanje rivalstva
Ponekad, naročito kada je razlika između dece nekoliko godina, starije dete prihvata i štiti mlađeg brata ili sestru. Kako mlađe dete raste raste i razvija više veština i talenata, starije dete se može osetiti ugroženo ili posramljeno. Tada može početi da se takmiči sa mlađim detetom ili postati agresivniji prema njemu. I mlađe dete može postati ljubomorno na privilegije njegovog starijeg brata ili sestre. Iako možda mislite da znate, često je teško reći koje dete uzrokuje problem.
U mnogim slučajevima najstarije dete u porodici oseća veći osećaj rivalstva nego mlađi. Mlađe dete se može ugledati na svog starijeg brata ili sestru, ali najstarije dete može pomisliti da njegova braća i sestre narušavaju njegovu privatnost ili prete njegov poseban status u porodici.
Otuda kako imaju više godina tako počinju i takmičenja, upoređivanja, zadirkivanja…
Šta mogu roditelji raditi u tom slučaju:
Ne upoređujte svoju decu
Prirodno je da uočite razlike između svoje dece. Samo pokušajte da ih ne komentarišete ispred njih. Dete će lako pomisliti da nije toliko dobro ili voljeno kao brat/sestra.
Zapamtite, svako dete je posebno. Neka to svako dete zna.
Što je više moguće, klonite se svađa svoje dece./ Ne zauzimajte strane.
Pohvalite svoju decu kada reše njihove rasprave, a nagradite/pohvalite dobro ponašanje. kada kažem nagradite ne morate kupovati deci nešto da biste ih nagradili, možete im napraviti sladoled, možete ih zagrliti, baciti 5, možete svi zajedno otići negde…
Budite fer
Pošteno podelite kućne poslove. Ako morate da se umešate u dečje rasprave, slušajte sve strane priče. Uspostavite pravilo „bez tužakanja“. Dajte deci privilegije koje odgovaraju njihovom uzrastu i pokušajte da budete dosledni. Ako ste dozvolili da jedno dete ostane budno do 9 sati u dobi od 10 godina, druga treba da ima isto vreme za spavanje kada bude imalo 10 godina.
Poštujte privatnost deteta
Kada je potrebno iskritikovati dete uradite to sa detetom sami na tihom, privatnom mestu. Kad je moguće, nemojte osramotiti jedno dete grdeći ga pred ostalima. Ukoliko to učinite pred drugima drugo dete će imati priliku da zadirkuje krtikovano ili kažnjeno dete.
Zakažite porodičan sastanak
Tokom sastanaka deca se uče:
- Veštinama slušanja
- Veštinama rešavanja problema (odredite šta je trenutni problem i pričajte o tome)
- Uzajamnom poštovanju
- Vrednostima
- Saradnji
- Osećaju pripadnosti
- Socijalnoj svesti (o porodici, drugima i okruženju)
- Da su greške odlična prilika da učimo
- Zabavi (kreiranje tradicije i uspomena)
Svađe
Svađe su sastavni deo odrastanja, vi ste medijator koji će usmeravati i učiti kako da:
- verbalizuju osećanja
- kažu šta im smeta
- da usmere pažnju na rešenje
Kada se uključite u konflikt 4 bitna koraka je važno ispratiti:
✔Nepristrasnost
✔Smirenost
✔Slušanje
✔Uključenost
Šta kada se takmiče
Nekada roditeljima bude previše kada se između sebe upoređuju, trče ko će biti bolji i pitanje je šta raditi. Dogovorite šta su fer pravila, šta je poštena igra i mnogo puta je potrebno podsećati ih i ono što je bitno predložite im prostor gde mogu to da rade… Dakle, ako vam nije u redu da se takmiče trotinetima ulicom bitno je granicu napraviti. “Nećemo ići trotinetima ukoliko je želite da se takmičite…Kada stignemo u park trka može početi. “ Ako vam nije ok da se igraju jurke dok šetate gradom gde je puno ljudi bitno je to i reći im i predložiti gde se mogu igrati…
Pauza
Kada osetite da deca prelaze granicu, da su možda grublji između sebe, razdvojte ih. Napravite pauzu od 5 min. Možete dogovoriti da kada kažete pauza da je zaista tu vaša granica i da je potrebno da se odmore dok ne budu spremni da se igraju ponovo…
Puno je razloga zbog kojih dete postane u nekom trenutku aktivnije. Na primer može se desiti pred spavanje da krene da skače, da želi da se igra jer ne želi da se razdvoji od roditelja. Dete uzrasta od dve godine naravno da će biti aktivno jer želi konstantno da istražuje.
Zato je bitno sagledati širu sliku razmotriti šta je mogući uzrok i na osnovu toga delati…
Autor: Jelena Marušić