Ако се борите са двогодишњаком који не слуша, упамтите ово.

Posted by Аутор: Александра Цвјетић 4. април 2023.

Само да знате, ништа вам нећу улепшавати. После ћерке која готово да није имала тантруме, стигао је син мајкин, који је био школски пример двогодишњака са много енергије за коју сам понекад мислила да је усмерена искључиво против мог нервног система.

Срећа је била та што сам од оних мама које уче и истражују. Па сам тако научила и да су двогодишњаци тешки с разлогом.

А тај разлог углавном НИЈЕ ни размаженост ни манипулација. Научити двогодишњака да вас пажљиво слуша и обује ципеле кад му то кажете је тешко зато што у том узрасту они доживљавају бржи и интензивнији развој мозга него што ће икада касније доживети.

Једноставно речено, од рођења па до треће године мозак детета производи 700 неуронских веза СВАКОГ СЕКУНДА. Слободно се вратите и прочитајте ово поново.

Дакле, 700 сваког секунда, 4200 сваког минута. За сат времена настану 252.000 нових неуронских веза у мозгу двогодишњака. Пре него што кажете да се и они могу натерати да слушају, одмах ћемо се сложити. Могу. Ако вам не смета да их застрашите и успорите нормалан емоционални и интелектуални развој – одговор је да, по ту цену, можете их натерати да слушају. Али се надамо да нисте спремни да их терате да ту високу цену плате.

Како их, онда, навести да послушају онда кад је стварно битно.

Ево једног трика који може да помогне.

Признајем да сам и сама упадала у замку звану расправа с двогодишњаком. То је изгледало отприлике овако:

Двогодишњак: Желим јабуку.

Ја: Наравно, мили. (гулим и сечем јабуку и дајем му)

Двогодишњак: Нећу јабуку! (негодује и пада на под)

Ја: Шта? Па зашто сад? Шта фали јабуци? Да није кисела?

И то је то. Грешка у корацима. Класична.

Постављам логично питање свом детету које има две године и чији је мозак на нивоу управо двогодишњака верујући да и он размишља логично.

Али, када имате мало дете које не слуша, знајте да је у 90% случајева разлог тај што њих води ЕМОЦИОНАЛНИ део мозга, а не РАЦИОНАЛНИ.

То значи да је ваше мало дете по читав дан вођено потпуно ирационалним импулсима које потичу од емоционалног стања у том конкретном моменту.

Ово је потпуно нормално и очекивано јер, сетимо се, 700 неурона у секунди!

А ево и једноставног трика.

Уместо да постављате логична питања, нађите се са дететом на оном месту где је оно у том тренутку. Прескочите питања. Јер и да желе, не могу да вам одговоре. Двогодишњаци не знају зашто се осећају тако како се осећају. Они просто то имају у себи, заједно са снажном жељом да та емоција која их притиска изађе напоље.

И зато, кад питате двогодишњака „Шта није у реду?“ или „Зашто си то урадио?“ или „Зашто плачеш?“ врло вероватно ће вам одговорити још јачим плачем, викањем или неким не баш сувислим објашњењем.

Ваш двогодишњак, хајде да поновим, не зна одговор на то питање зато што су његова дела базирана на емоционалним импулсима, не на логици.

Он не зна због чега сад одједном не жели јабуку.

Не зна шта јој то фали. Све што зна је да има снажан импулс који му долази изнутра и говори: „Реци НЕ кад ти понуде јабуку.“

Уместо питања, признајте осећање

Ма колико да се нерационално ваше дете понаша, покажите да разумете осећања.

Останите мирни и приђите детету с разумевањем.

“Ох… Не желиш више јабуку? Схватам.”

И онда – чекајте. Некад пет секунди, некад много дуже. Дајте детету шансу да процесира и своју емоцију и ваш одговор.

И десиће се магија.

Нисам се свађала око јабуке, већ сам енергију потрошила да себи скувам кафу, након што сам му показала да га разумем.

Он би нешто говорио, а ја показивала да га слушам и разумем, али сам му смирено постављала границе.

“Разумем ако нећеш јабуку. Ставићу је у фрижидер, па је можеш појести после ручка.“

Онда бих направила паузу и узела гутљај кафе.

Полако и смирено…

Тачно седам минута касније, дошао је и рекао да је спреман да поједе јабуку.

А ја, не само да сам уштедела седам минута расправе и нервирања, већ је он на крају и појео јабуку, својом вољом.

Ако се и сами борите са двогодишњаком који не слуша, упамтите: 700 неурона сваке секунде. А све што је вашем детету потребно у том тренутку јесте да ви разумете да он сад неће јабуку. Ко би рекао да је тако једноставно?