Само да знате, ништа вам нећу улепшавати. После ћерке која готово да није имала тантруме, стигао је син мајкин, који је био школски пример двогодишњака са много енергије за коју сам понекад мислила да је усмерена искључиво против мог нервног система.
Срећа је била та што сам од оних мама које уче и истражују. Па сам тако научила и да су двогодишњаци тешки с разлогом.
А тај разлог углавном НИЈЕ ни размаженост ни манипулација. Научити двогодишњака да вас пажљиво слуша и обује ципеле кад му то кажете је тешко зато што у том узрасту они доживљавају бржи и интензивнији развој мозга него што ће икада касније доживети.
Једноставно речено, од рођења па до треће године мозак детета производи 700 неуронских веза СВАКОГ СЕКУНДА. Слободно се вратите и прочитајте ово поново.
Дакле, 700 сваког секунда, 4200 сваког минута. За сат времена настану 252.000 нових неуронских веза у мозгу двогодишњака. Пре него што кажете да се и они могу натерати да слушају, одмах ћемо се сложити. Могу. Ако вам не смета да их застрашите и успорите нормалан емоционални и интелектуални развој – одговор је да, по ту цену, можете их натерати да слушају. Али се надамо да нисте спремни да их терате да ту високу цену плате.
Како их, онда, навести да послушају онда кад је стварно битно.
Ево једног трика који може да помогне.
Признајем да сам и сама упадала у замку звану расправа с двогодишњаком. То је изгледало отприлике овако:
Двогодишњак: Желим јабуку.
Ја: Наравно, мили. (гулим и сечем јабуку и дајем му)
Двогодишњак: Нећу јабуку! (негодује и пада на под)
Ја: Шта? Па зашто сад? Шта фали јабуци? Да није кисела?
И то је то. Грешка у корацима. Класична.
Постављам логично питање свом детету које има две године и чији је мозак на нивоу управо двогодишњака верујући да и он размишља логично.
Али, када имате мало дете које не слуша, знајте да је у 90% случајева разлог тај што њих води ЕМОЦИОНАЛНИ део мозга, а не РАЦИОНАЛНИ.