Нова едиција за најмлађе у издању Креативног центра носи назив Гашина осећања и бави се управо тешким емоцијама с којима деца не умеју да се суоче. То је вештина која се учи, а мисија ових сликовница је управо да родитељима и деци на том путу помогне.
Гаша је мали једнорог, наизглед као и сви други. Понекад је задовољан, а понекад није – понекад је тужан, понекад уплашен, понекад љут. Посебан је по својој гриви дугиних боја, која се мења у зависности од тога како се Гаша осећа.
У издању Креативног центра објављене су четири сликовнице из серијала Гашина осећања, којима је циљ да деца науче да именују осећања и да њима управљају.
У причи Нестрпљив сам Гаша је веома узмемирен. Врпољи се, лупа ногом, није у стању да сачека да му донесу чашу воде или јабуку. Желео би да се све одвија брзо – да семе које је тек посадио у земљу моментално израсте. Гаша осећа јак немир који га сваког тренутка може навести да плане.
Страх је главна тема сликовнице Плашим се. Преко дана Гаша је весео мали једнорог пун енергије, који воли да се игра у природи и проводи сате посматрајући дрвеће, цвеће и лептире. Али кад падне ноћ, Гаша се плаши да легне, да затвори очи и заспи у мраку сам у соби. На све могуће начине се труди да избегне одлазак на спавање, иако га мама и тата теше подсећајући га да су у суседној соби.
Loading...
Reload document 
Open in new tab Гаша уме и да се јако разљути. У књизи Љутим се наш мали једнорог се љути када пада киша и не може да се игра напољу, када тата неће да га носи, када треба да се купа, када нешто не успева да уради… Чак, понекад, лупа ногама и ваља се по поду када се у њему накупи бес попут великог тамног облака препуног муња.
У сликовници Не могу да заспим Гаша не може да заспи иако је уморан. Врти се у кревету, тражи омиљену играчку, устаје да попије воде, а кад се напије воде онда му се пишки… Пошто му и даље сан не долази на очи, разговара са својим плишаним играчкама. Добре је воље и не плаши се, али упркос свим напорима не успева да заспи и још увек је будан, иако то не жели.
Решења Гашиних проблема су у једноставним вежбама које се налазе на крају сваке књиге. Вежба дисања за смиривање растераће све облачиће нестрпљења. Да би направио оклоп храбрости, помоћи ће му вежба дисања за савладавање страха. После тога више се неће плашити мрака и моћи ће безбрижно да заспи у свом лепом оклопу. Облак љутње растераће једноставна вежба дисања за ублажавање напада беса, која ће Гаши помоћи да управља осећањем љутње. Сан ће пронаћи помоћу вежбе дисања за лако успављивање.
Ове књиге – сликом колико и текстом – помажу деци у узрасту од друге до пете године да препознају, разумеју и именују различита осећања, као и да науче да о њима разговарају и успешно их контролишу.
О важности раног учења о емоцијама разговарали смо с педагошкињом Живкицом Ђорђевић, председницом удружења Креативна педагогија.
– Осећања су огледало дечје душе и унутрашњег дечјег света. Тај свет је непознат малом детету, а невидљив је за одрасле, чак и оне најближе – родитеље, хранитеље, стараоце, васпитаче. – објашњава Живкица Ђорђевић.
Према њеним речима, емоције представљају природни дечји одговор на животне околности. Што је дете млађе осећања се изражавају јасније, без икакве задршке. Рецимо, сви смо били у прилици да се некада узнемиримо због плача који уследи након што дете падне, да бисмо се убрзо уверили да повреда није нимало опасна. Дечје емоције су јасан позив за друштвену реакцију, емпатију и помоћ одраслих. Одрасли имају улогу да кроз процес васпитања науче дете да управља емоцијама, тј. да их испољава на друштвено прихватљив начин. Дете са којим се поступа брижно и негујуће учиће о својим емоцијама – да их именује, препознаје, схвата узроке због којих се јављају, да их испољава на начине који су корисни како за њега, тако и за његово окружење.
„Родитељима и васпитачима ће у неговању и развоју дечјих емоција од велике помоћи бити препоруке стручњака. Посебну вредност имају дечје сликовнице, које омогућавају да се кроз заједничку активност – читање, разговор, драматизацију, играње улога, цртање и друге креативне поступке – дете подстакне да управља својим унутрашњим животом.“ – објашњава Живкица Ђорђевић