Sva deca probaju koliko daleko mogu ići, a na roditeljima je da im postave granice. Deca se uvek povinuju svojim osnovnim nagonima pa će Vam se tako desiti da iz protesta bace ručak na pod ili čašu soka. Oni to ne rade svesno i stoga Vi kao roditelji morate da naučite kako da se postavite da bi im pomogli da prevaziđu te faze u razvoju.
Već sa dve godine deca ispituju granice roditeljske tolerancije i izdržljivosti. Morate da im pokažete da izlivi besa ne menjaju ništa. Ako se dete bacaka po podu zato što mu odmah ne ispunite ono što je ono poželelo, ukoliko počne da vrišti, plače, nemojte da se predomislite, nemojte da mu udovoljite to što od Vas želi. Tako ćete ga navesti na zaključak da je pronašlo način za postizanje željenog cilja. I, naravno, primenjivaće ga kad god poželi. Dakle, pustite ga da se valja i vrišti i staloženo mu recite da ga ne razumete kad se tako ponaša i da možete da razgovarate tek kad se smiri.
Histerija kod dece u uzrastu 3-5 godina normalno je ponašanje. Najveću grešku roditelji čine kada posle takvog dečijeg ispada skoče do njega i počnu da mu sve povlađuju i da ga umiruju. Preporučujemo da ostanete mirni i da ignorišete takvo ponašanje jer sve dok je dete zdravo i dok takvo ponašanje ne pređe u neku vrstu patologije nemate razloga za brigu. Ključ je vaspitavati decu na vreme, od malena, a ne kada već različitim metodama učenja nauče i steknu pogrešne osobine i obrasce ponašanja. Treba razgovarati sa decom, treba im biti prijatelj, ali i autoritet.
Dragana Stanković, psiholog