Kada je pravo vreme da dete krene u vrtić?

13 jula, 2022

Sa dilemom “Vrtić ili ne?” susreću se mnogi roditelji i najčešća pitanja koja sebi postavljaju jesu: kada je pravo vreme za odvajanje, kako će se navići na promenu, kako i da li će se uklopiti u grupu vršnjaka, koliko mu je stresno odvajanje od porodice itd.

Dragi roditelji, vaše dileme su razumljive i opravdane. Možda će vam sledeći tekst kroz praktične savete pomoći da ih bolje sagledate i razrešite. Prednosti vrtića za dete su mnogobrojne. Grupa pruža priliku detetu da:

Ovlada veštinama samopomoći (da samostalno jede, da se samostalno oblači, obavlja higijenske navike, vodi računa o svojim stvarima i sl. )

Razvije osećaj pripadnosti,

Nauči da odloži svoje potrebe (čeka svoj red),

Da usvaja određena pravila i razvija svest o dnevnom rasporedu i smeni aktivnosti,

Da uči da procenjuje svoje vrednosti i slabosti (kroz svakodnevni kontakt sa drugom decom),

Da nauči da deli (igrčke, ljubav),

Da uči od druge dece (što se u vrtiću pokazuje kao efikasno),

Da upozna i druge odrasle osobe i shvati da se međusobno razlikuju,

Da razvija tolerantnost i nauči da poštuje razlike,

Da postane svesno da i druga deca imaju brige, strahove i osećanja…

Kada da uključim dete u vrtić?

Smatra se da je odvajanje pre treće godine za dete veoma teško. Ali to nije pravilo. Odgovor na to kada je dete spremno za vrtić, tiče se konkretnog deteta. U proceni se mogu uzeti u obzir neki od sledećih indikatora:

Često traži da nešto uradi samo,

Ostaje bez roditelja par sati (kod bake i deke, prijatelja, sa bebi-siterkom),

Intenzivno postavlja pitanja,

Izražava odraslima svoje želje, potrebe i mišljenje,

Igra se sa drugom decom bez prisustva roditelja (u drugoj sobi).

Pri donošenju odluke o upisu deteta u vrtić razmislite o tome kada je najbolji trenutak za to u odnosu i na okolnosti koje vladaju u detetovom okruženju. Odložite upis ako je npr. u porodicu stigla prinova, ako dete duže vreme ima zdravstvenih problema, ako ste se preselili i sl. , jer je detetu potrebno da vreme da se izbori sa promenama pre nego što se suoči sa još jednom. Važno je da postoji saglasnost o tome u porodici. Ako ne postoji dete će dobijati suprotne poruke i biće zbunjeno što otežava njegovu adaptaciju na vrtić. Vodite računa o tome kakav vrtić je dobar za vaše dete. Raspitajte se kakvi sve programi postoje i koji bi najviše prijali detetu u skladu sa njegovim potrebama i uzrastom.

Priprema za odvajanje

Za dete je polazak u vrtić jedna od najvećih životnih promena od rođenja. Istovremeno je to i velika promena za roditelje i celu porodicu.

Dete pravi svoj prvi iskorak iz porodice, a istovremeno porodica se preko još jednog člana povezuje sa širim sistemom. Postavlja se zahtev za usklađivanjem porodičnih navika i svakodnevne rutine sa predškolskom ustanovom, što podrazumeva promenu i prilagođavanje porodičnog sistema. Sve to može da bude stresno za sve članove porodice ali je najvažnije kako će se dete snaći u tom procesu. To zavisi od toga kako se roditelji prema tome ponašaju i kakav je kvalitet odnosa i komunikacije sa detetom. U tom smislu korisno je da sa detetom što više razgovarate:

Odgovorite na sva detetova pitanja u vezi sa vrtićem,

Podelite sa njim svoje iskustvo, kako je izgledao vaš prvi dan u vrtići i kako je vama bilo dok ste išli u vrtić,

Raspitajte se, pa ispričajte detetu šta će se događati prvog dana u vrtiću,

Pre polaska u vrtić, izdvojte vreme i prošetajte sa detetom do vrtića da se upozna sa prostorom i vaspitačem,

Dogovorite se sa detetom oko rutine vezane za odlazak i dolazak iz vrtića, kažite mu ko će ga voditi i ko će dolaziti po njega,

U prvim danima odvojte više vremena da budete sa detetom,

Budite tačni kada dolazite po njega u vrtić.

 Nije korisno da:

Preuveličavate značaj polaska u vrtić ( ponašajte se kao da je to normalna stvar u životu svakog deteta),

Ne pretite mu vrtićem,

Ne pokazujte uznemirenost, tugu, strah. Deca prepoznaju emocije roditelja i prihvataju ih,
Prvog dana ga u vrtić vodi neko drugi do vas samih,

Ne produžavajte opraštanje sa detetom, to može da ga uznemiri, ali nemojte ga ostavljati naglo.

Objasnite mu da ćete doći po njega posle radnog vremena.

Kada Vaše dete konačno krene u vrtić, veoma je važno da uspostavite kontakt sa vaspitačem i pružite mu sve informacije o detetu koje procenjujete kao korisne. Takođe, budite spremni da čujete i kako ga vaspitač vidi, odnosno kako se ono ponaša i snalazi u vršnjačkoj grupi. Nekada će to biti sasvim suprotno od onoga kako vi znate o njemu. Pojedinim roditeljima je u početku teško da prihvate povratnu informaciju suprotnu od slike koju oni imaju o svom detetu. Imajte u vidu da se dete različito ponaša u različitim okolnostima a za vas je korisno da ga što bolje poznajete. Budite otvoreni za saradnju jer je ona uvek u interesu razvoja i napredovanja Vašeg mališana.

Prilikom pisanja ovog teksta korišćena je knjiga u izdanju Kreativnog centra „Kako da pripremite dete za vrtić“ autorke Jovanke Jovičić

Izvor: vivaverbum.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


6 komentara na "Kada je pravo vreme da dete krene u vrtić?

  1. Mama kaže:

    Logicki, tako treba da bude… Na zalost, ni vise dece po vrticima ni razmazenije dece… Jer, da se razumemo, od nedovoljno roditeljskog prisustva i nadomestavanjem istog kroz poklone i igracke, dete kome roditelji ne posvete dovoljno vremena i ljubavi koji su mu u tom periodu potrebni- postaju razmazena deca i nikakve vestine kojima ovladaju i kojima bi svakako ovladali, nece nadomestiti prazninu roditeljstva u decijem zivotu. Uostalom, dete zatvoreno u cetiri zida sa drugom decom, vise se uci sebicnosti i bezobrazluku, klanovima i staticnom igranju umesto da se veru po drvecu, trce i skacu. Budu srecna. Da li je cena samostalnog oblacenja ili jela pre obdanista bitnija od detetovog srecnog i zdravog detinjstva? Znam da ima dece koja idu i u vrtic i aktivna su, ali je to jako mali procenat i ne moze se govoriti u ime vecine jer smo svedoci razmazenog i besnog podmladka a sebicnih roditelja.. Vecina roditelja ne zeli da “gubi vreme” u igeanju sa decom jer kupili su im dovoljno igracaka. (???!!!!) Kafici puni roditelja a vrtici dece. Gde je tu ljubav?

    1. Elena kaže:

      Svaka cast! Vredan komentar!

  2. Gale kaže:

    Koje su to besmislice. Nekada je svaka srpska porodica imala najmanje troje dece, a prosek je bio oko četvoro. Porodice su bile mnogočlane a činilo ih je najmanje tri generacija. U domaćinstvima su se deca od malena učila i redu, i toleranciji, i deljenju, a o osećaju pripadnosti i multidimenzionalnosti okruženja za savršen razvoj da i ne govorimo. Deca su se od malena učila obavezama i odgovornosti, pomagala su domasćinstvu u skladu sa svojim mogućnostima, a sam nivo njihovih mogućnosti podrazumevao je efektivan i odgovoran rad kroz igru. Igračaka nije bilo kao sada, već su ih pred njihovim očima i uz njihovo učešće, pravili njihovi roditelji, ni to su uglavnom bili umanjeni alati koji su imali stvarnu funkciju, i krpene ili drvene lutke za devojčice, koje su, opet, imale svoju stvarnu funkciju. Tu se učilo o pravoj proipadnost. Tu se učilo svrsishodnosti, porodičnim i ljudskim vrednostima, inventivnosti, snalažljivosti i samostalnosti od najranijeg uzrasta. Deca su posajala ljudi već sa 12-13 godina.
    Svaka ptica od svog ptića odmah pravi samostalnu, odgovornu, sposobnu pticu. Svaka vučica to čini sa svojim vučićima… svako biće tako čini u prirodi. A mi ljudi, savremeni ljudi, zaslepljeni trendovima, obuzeti materijalizmom, nemamo vremena za svoju decu, nemamo sredstva za više od jedno ili dvoje dece, i na vrhu svega, pored i inače malo zajedničkog vremena koje imamo, šaljemo decu u vrtiće. Našu decu vaspitavaju, najpre, crtani filmovi, pa internet i televizija, predškolske ustanove, zatim škole, ulice, društvo… Naša deca čak više i nisu naša. Mi ih ne poznajemo, niti ona nas… Porodične vrednosti i osećaj pripadanja, više ne postoji, a zavisnosti i posesivnih odnosa je sve više…
    Pa, pustite reklame, stavite sopstveni prst na sopstveno čelo i promućkajte sopstvenom glavom…

    1. Elena kaže:

      Odlicno! Svaka cast!

  3. MomOfThree kaže:

    Tekst van realne veze sa stvarnošću za ljude koji moraju da žive od dve plate. Dete se daje u vrtić kad majka mora da se vrati na posao, a novca za dadilje nema (u Beogradu niko ni ne pomišlja da čuva decu za manje od 30000din.). I onda još porodica sa oba zaposlena roditelja ne dobije pravo na korišćenje državnog vrtića, pa se mora u privatni. Zreli roditelji bi najradije decu dali u vrtić sa tri ili četiri godine, ali realnost je da su jasle neophodnost većinu nas, običnih ljudi.

  4. Majka kaže:

    Kaze pricajte sa decom. Sta da pricamo kad je beba od 11m? Mnoge majke bi volele da budu sa decom ali vecina mora da ide na posao. Zasto se ne usvoji zakon da porodiljsko traje do detetove trece godine ako je toliko bitno da ono bude sa majkom prve 3 godine? Prinudjene smo da dajemo decu sa manje od godinu dana u vrtic jer u takvoj drzavi zivimo. Ionako nas posle porodiljskog degradiraju na poslu svako bolovanje posle toga ti se pise i samo cekas kada ces dobiti otkaz. Nerealni ste. Po nekad mi se cini kao da govorite da su majke koje rade manje majke nego one koje ostaju kuci sa detetom i posvete se detetu.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama