Почетком нове школске године, у вечитој гунгули око набавке нових уџбеника, свезака и перница, пред родитеље се поставља још један задатак – исхрана школараца, или изазов обезбеђивања хранљивих оброка који ће бити енергетски и нутритивно довољни током дугих сати у школској клупи, а притом прихватљиви у погледу укуса и осталих ђачких критеријума.
Улога исхране у развоју децу је позната. Квалитетни нутритивни избори доприносе правилном расту и развоју деце, одсуству дефицита у исхрани, те стања повезаних са њима. Са друге стране, учестала конзумација енергетски богате а нутритивно сиромашне хране доприноси прекомерној тежини, гојазности, појави одређених болести повезаних са исхраном, као што је нпр. дијабетес мелитус тип 2, учесталије и у млађој узрасној доби од очекиване за дату болест. Истовремено, усвајање правилних навика у исхрани од најраније животне доби доприноси дугорочном здрављу.
Поласком у школу, када дете „излази“ из контролисаних и уређених услова исхране у породичном дому и/или предшколским установама, утицаји и навике постепено се мењају. Стога је веома значајно стварати и амбијент у школама у којем ће деца бити упућена на здравије изборе хране, у чему им наставници и друго окружење могу дати позитиван пример, понудом квалитетније хране, едукацијом у погледу правилне/здраве исхране, као и личним примерима.
Један од начина је организовање исхране на нивоу школа у складу са релевантним препорукама и одговарајућим условима. Обезбеђивање исхране деце у школама, због препознатог значаја регулисано је прописом, Правилником о ближим условима за организовање, остваривање и праћење исхране ученика у основној школи („Сл. гласник РС“, бр. 68/18), који су школе дужне да примењују. Ипак, реалност је да се „институција“ школског оброка временом изгубила и да већина школа нема обезбеђену исхрану за своје ђаке, а тамо где се организује обезбеђена је махом за ученике нижих разреда.
Када опција организоване исхране током боравка у школи не постоји, како се снаћи да исхрана буде што здравија, укусна и примамљива за ђака. Указујемо на неколико смерница:
Нека дете доручкује код куће пре поласка у школу
Иако се у ужурбаности и недостатку времена, између спремања за школу и посао, доручак неретко пропусти, требало би настојати да се доручкује с обзиром на доказане бенефите у смањењу импулсивних и непланираних „грицкања“ висококалоријских нездравих намирница у школи. Такође, истраживања показују и да прескакање доручка утиче на смањену концентрацију код деце.
Базирајте оброк на 4 групе намирница
Хлеб и житарице, воће и поврће, месо/риба и други извори протеина (јаја и др.), млеко и млечни производи.
Свеже воће и/или поврће планирајте у саставу школског оброка свакодневно
Стицање навике свакодневног уноса свежег воћа и поврћа, посебно је значајно имајући у виду да је према Истраживању здравља становништва из 2019. године, нпр. воће (свеже, смрзнуто, конзервирано, сушено, изузимајући свеже цеђене сокове) свакодневно конзумирало тек 39,4% одраслих становника Србије. Воће се може планирати као нпр. воћна салата која укључује више врста свежег, као и другог воћа (суво воће и сл.), али и у комбинацији са намирницама из других група (нпр. млечни напитак). Воће и поврће пре паковања/конзумације темељно опрати и по потреби ољуштити. Не заборавите да се на тај начин смањује присуство и изложеност контаминентима и ризици од болести повезаних са храном!
Месне прерађевине избегавати у исхрани деце
Односно, њихову конзумацију смањити на најмању могућу меру. Месне производе код којих је структура хомогена због млевења меса тј. производе нижег квалитета (паштете, виршле, месни наресци и сл.) не укључивати у исхрану деце.
Здраве „грицкалице“ су пожељне
Орашасто воће и суво воће – без додатих соли, шећера и/ли масти и сл., засићују уз вредан нутритивни допринос.
Суво воће је богат извор влакана, витамина и минерала
Али је уједно и концентрисан извор шећера, тако да је унос потребно ограничити на максимално 30 г/дан.
Шта је још важно?
Искористите јела направљена код куће – пите, проје, сендвиче, слане мафине и сл.
Микс оброци типа гранола, комбинације интегралних житарица, млечног напитка, свежег и језграстог воћа могу бити добар избор за један од оброка.
Ииндустријски обрађене житарице, представљају додатне изворе простих шећера и соли у исхрани.
Напици – водити рачуна о избору, али и о могућностима чувања у школском амбијенту.
- Добри избори су млечни напици. Бирати напитке који су постојани на амбијенталној температури, или их конзумирати убрзо након доласка у школу, уколико нису (млечни напици који захтевају фрижидерску температуру чувања).
- Избегавати заслађене млечне напитке.
- Воћне сокове, цеђене или друге сокове који се праве од воћа (воћне каше или пулпе) повремено укључити у школски оброк (у максималној количини до 150 мл/дан). Не заборавите да нису замена за свакодневни унос свежег воћа!
- Освежавајућа безалкохолна пића, газирана и негазирана, не планирати у исхрани деце, јер представљају неквалитетније производе, који су извор празних калорија и додатог шећера, адитива и сл…
- Вода је свакако најбољи напитак за утољавање жеђи и освежење!