Када питамо родитеље шта је то што највише желе својој деци, они ће најчешће одговорити да им желе да буду здрави, срећни, задовољни и успешни. А када ту исту децу одведу у школу, тамо их уче историју, хемију, математику… А срећа?
Замислите школу у којој у распореду часова постоји предмет СРЕЋА! Када се та деца врате из школе кући и родитељи их питају шта је данас било у школи, они могу да одговоре: „Данас смо имали срећу!” Да, таква школа постоји.
У немачкој гимназији, у граду Хајделбергу, директор наставе господин Ернст Фриц-Шуберт је још 2007. године увео у редовну наставу предмет СРЕЋА! То је било веома смело и иновативно. Овај необичан насмејан човек каже да је у почетку било чудно и да је како деци тако и родитељима требало времена да схвате колико је значајан овај предмет за све. Време је потврдило да је ово била изванредна идеја. Зато је до данас у Немачкој овај пример следило још око 60 школа које такође данас имају СРЕЋУ у свом распореду, као изборни предмет!
А шта се учи? Какав је програм тог предмета?
У овом пилот пројекту је пре свега планирано да се све оно што је позитивно ојача. Омладина треба да постане пријемчива за срећне моменте и да науче како да нађу пут до дуготрајне среће. Деца уче како да остваре лично задовољство, самопоуздање, сигурност у себе, самоодговорност, друштвену одговорност и још много тога.
Наука је одавно доказала да друштва не постају срећнија аутоматски са порастом материјалног богатства. За то је потребно много више: самопоштовање, саосећајност, пријатељство, љубав, спиритуалност, хумор и оптимизам. Све ове појединачне састојке среће сваки човек може да научи, ако хоће и има од кога. Бити срећан је психолошка потреба као што је храна телесна потреба, значи да је души потребна срећа, као што је телу потребна храна. Што важи у истој мери за ученике и наставнике.
Програм и предавачи
Интересантно је да је предмет СРЕЋА у ствари уведен као изборни предмет на који се деца добровољно пријављују, а предавачи су екстерни експерти. Прво је утврђен програм по коме ће се радити, а онда су изабрани стручњаци, као гостујући предавачи, људи који се у својој свакодневној пракси баве проучавањем и подучавањем на ову тему. Међу њима има глумаца, психотерапеута, мотиватора и НЛП тренера, лекара, спортиста… Сви предавачи су веома интензивно ускладили своје теме у предвиђен програм, тако да се сваки од часова надграђује на претходни. А одређен је један наставник који је координатор за тај предмет, који и сам држи неке часове, а прати и координира гостујуће предаваче.
О чему се ради?
Улога наставника је данас сведена на водича кроз планирано градиво и на учење тог градива. Данашњи начин школовања је потпуно изгубио првобитан смисао васпитања омладине, где они кроз школовање пре свега треба да постану културни и образовани људи. Предмет СРЕЋА је осмишљен управо тако да младе усмери тако да постану култивисани, културни и образовани – школовани млади људи.
На основу Aристотеловог поимања среће, овај предмет се бави људским егзистенцијалним областима као што су тело и душа, а такође и вредносно стваралачким односом према друштву. Најважније је што преноси младима да је срећа ствар избора, да може да се научи и да се она одсликава у срећном и успешном деловању.
Ученици постављају своје личне циљеве, праве планове за њихово постизање, прате и процењују процес остварења. Све задатке које пишу служе им да себе лично сагледају и по жељи коригују оно што њима самима смета. Као основа за оцењивање постигнућа појединачног ученика се само узима у обзир њихов ниво сарадње и уложен труд, никако се не узима у обзир ниво остварења њихових личних циљева, то се третира потпуно дискретно и са максималном подршком.
И неко ће можда помислити да је то код нас немогуће јер то неће дозоволити наш школски систем… Али, драги моји, није систем био покретач овога ни у Немачкој! Један, једини човек је покренуо још неколицину и то је почело да се шири, зато што се одлично показало! Хајде, ако знате неког директора школе, покажите му овај чланак и можда сви заједно овде међу нама нађемо и ми тог једног, насмејаног и необичног човека или жену, који ће без обзира на систем, у својој школи деци да понуде СРЕЋУ као изборни предмет. Зар не би било предивно да макар тим изборним предметом пошаљемо поруку и нашим младима да је СРЕЋА њихов избор и да може да се научи!
Извор: www.nlpinstitut.com
Da upravo tako ja podrzavam ovakvu inicijativu jer je ona osnova nase buducnosti.