Kada pitamo roditelje šta je to što najviše žele svojoj deci, oni će najčešće odgovoriti da im žele da budu zdravi, srećni, zadovoljni i uspešni. A kada tu istu decu odvedu u školu, tamo ih uče istoriju, hemiju, matematiku… A sreća?
Zamislite školu u kojoj u rasporedu časova postoji predmet SREĆA! Kada se ta deca vrate iz škole kući i roditelji ih pitaju šta je danas bilo u školi, oni mogu da odgovore: „Danas smo imali sreću!” Da, takva škola postoji.
U nemačkoj gimnaziji, u gradu Hajdelbergu, direktor nastave gospodin Ernst Fric-Šubert je još 2007. godine uveo u redovnu nastavu predmet SREĆA! To je bilo veoma smelo i inovativno. Ovaj neobičan nasmejan čovek kaže da je u početku bilo čudno i da je kako deci tako i roditeljima trebalo vremena da shvate koliko je značajan ovaj predmet za sve. Vreme je potvrdilo da je ovo bila izvanredna ideja. Zato je do danas u Nemačkoj ovaj primer sledilo još oko 60 škola koje takođe danas imaju SREĆU u svom rasporedu, kao izborni predmet!
A šta se uči? Kakav je program tog predmeta?
U ovom pilot projektu je pre svega planirano da se sve ono što je pozitivno ojača. Omladina treba da postane prijemčiva za srećne momente i da nauče kako da nađu put do dugotrajne sreće. Deca uče kako da ostvare lično zadovoljstvo, samopouzdanje, sigurnost u sebe, samoodgovornost, društvenu odgovornost i još mnogo toga.
Nauka je odavno dokazala da društva ne postaju srećnija automatski sa porastom materijalnog bogatstva. Za to je potrebno mnogo više: samopoštovanje, saosećajnost, prijateljstvo, ljubav, spiritualnost, humor i optimizam. Sve ove pojedinačne sastojke sreće svaki čovek može da nauči, ako hoće i ima od koga. Biti srećan je psihološka potreba kao što je hrana telesna potreba, znači da je duši potrebna sreća, kao što je telu potrebna hrana. Što važi u istoj meri za učenike i nastavnike.
Program i predavači
Interesantno je da je predmet SREĆA u stvari uveden kao izborni predmet na koji se deca dobrovoljno prijavljuju, a predavači su eksterni eksperti. Prvo je utvrđen program po kome će se raditi, a onda su izabrani stručnjaci, kao gostujući predavači, ljudi koji se u svojoj svakodnevnoj praksi bave proučavanjem i podučavanjem na ovu temu. Među njima ima glumaca, psihoterapeuta, motivatora i NLP trenera, lekara, sportista… Svi predavači su veoma intenzivno uskladili svoje teme u predviđen program, tako da se svaki od časova nadgrađuje na prethodni. A određen je jedan nastavnik koji je koordinator za taj predmet, koji i sam drži neke časove, a prati i koordinira gostujuće predavače.
O čemu se radi?
Uloga nastavnika je danas svedena na vodiča kroz planirano gradivo i na učenje tog gradiva. Današnji način školovanja je potpuno izgubio prvobitan smisao vaspitanja omladine, gde oni kroz školovanje pre svega treba da postanu kulturni i obrazovani ljudi. Predmet SREĆA je osmišljen upravo tako da mlade usmeri tako da postanu kultivisani, kulturni i obrazovani – školovani mladi ljudi.
Na osnovu Aristotelovog poimanja sreće, ovaj predmet se bavi ljudskim egzistencijalnim oblastima kao što su telo i duša, a takođe i vrednosno stvaralačkim odnosom prema društvu. Najvažnije je što prenosi mladima da je sreća stvar izbora, da može da se nauči i da se ona odslikava u srećnom i uspešnom delovanju.
Učenici postavljaju svoje lične ciljeve, prave planove za njihovo postizanje, prate i procenjuju proces ostvarenja. Sve zadatke koje pišu služe im da sebe lično sagledaju i po želji koriguju ono što njima samima smeta. Kao osnova za ocenjivanje postignuća pojedinačnog učenika se samo uzima u obzir njihov nivo saradnje i uložen trud, nikako se ne uzima u obzir nivo ostvarenja njihovih ličnih ciljeva, to se tretira potpuno diskretno i sa maksimalnom podrškom.
I neko će možda pomisliti da je to kod nas nemoguće jer to neće dozovoliti naš školski sistem… Ali, dragi moji, nije sistem bio pokretač ovoga ni u Nemačkoj! Jedan, jedini čovek je pokrenuo još nekolicinu i to je počelo da se širi, zato što se odlično pokazalo! Hajde, ako znate nekog direktora škole, pokažite mu ovaj članak i možda svi zajedno ovde među nama nađemo i mi tog jednog, nasmejanog i neobičnog čoveka ili ženu, koji će bez obzira na sistem, u svojoj školi deci da ponude SREĆU kao izborni predmet. Zar ne bi bilo predivno da makar tim izbornim predmetom pošaljemo poruku i našim mladima da je SREĆA njihov izbor i da može da se nauči!
Izvor: www.nlpinstitut.com