Vežbanje utiče na zdravlje i otpornost na bolesti, ali aktivna deca su i srećnija, imaju više samopouzdanja, kreativnija su i uspešnija u školi od dece koja ne vežbaju. Deca koja su telesno aktivna ujedno su i uspešnija od dece koja ne vežbaju u gotovo svim razvojnim domenima.
Deca bi trebalo svakodnevno da se kreću i vežbaju. Često se preporučuje tri sata kretanja i igre dnevno, a što manje sedenja pred ekranima. Naučna istraživanja o učincima vežbanja na decu pokazuju da je redovno vežbanje povezano, ne samo s boljim sposobnostima, metaboličkim i zdravljem srca, sastavom tela i gustoćom kostiju, nego se učinci vežbanja vide i na testovima psihološkog, socijalnog i kognitivnog razvoja. Evo nekih od učinaka svakodnevnog kretanja dece, od onih svima poznatih do onih učinaka koje možda niste očekivali!
Snaga i izdržljivost
Deca koja redovno vežbaju snažnija su i otpornija.
Motorička znanja i veštine
Deca trče, skaču, penju se, okreću, saginju, bacaju i hvataju loptu. Ova kretanja, ako su svakodnevna, i te kako koristite u razvoju motoričkih veština.
Telesna težina
Deca koja puno sede, uglavnom unose više kalorija nego što ih troše, što povećava telesnu težinu. Aktivna deca kretanjem troše unesene namirnice, i veća je verovatnoća da će održavati zdravu telesnu težinu.
Zdravlje kostiju
Baš kao što rade mišići, tekom vežbanja jačaju se kosti tako što postaju gušće. Vrlo često se kaže, da se osteoporoza prevenira u detinjstvu jer je tad najveća mogućnost delovanja na čvrstoću kostiju.
Zdravlje srca
Kao i svi mišići, srce jača i poboljšava se njegova funkcija. Vežbanjem se smanjuje krvni pritisak i rizik od kardiovaskularnih bolesti u budućnosti.
Spavanje
Deca koja vežbaju najmanje 30 minuta dnevno, čvršće i kvalitetnije spavaju od dece koja ne vežbaju.
Školski uspeh
Vežbanje stimuliše moždane stanice da rastu i granaju se, a njihovo povezivanje omogućuje motivicanost za učenje i povećava mogućnost usvajanja znanja.
Bolja koncentracija, usredcređenost i pažnja
Vežbanje povećava prokrvljenost mozga, dovod kiseonika i glukoze, a u tim uslovima omogućena je bolja fokusiranost na zadatak.
Pamćenje, preciznost i vreme reakcije
Kod aktivne dece poboljšava se kratkoročno pamćenje i skraćuje vreme reakcije. Deca s boljim kondicionim sposobnostima mogu rešiti izazovne kognitivne zadatke brže i tačnije.
Kreativnost
Deca koja redovno vežbaju imaju veću kognitivnu fleksibilnost, sposobnost za promenu razmišljanja i kreativne, originalne misli.
Energija
Redovno vežbanje stvara osećaj mogućnosti, spremnosti i energije da se bilo šta može učiniti.
Stres
Vežba povećava nivo hormona povezanih sa osećajima sreće i zadovoljstva, smanjuje stres i poboljšava raspoloženje.
Imunološki sastav
Redovnom vežbom deca poboljšavaju sposobnost tela da se reši toksina. Kondiciono spremna deca su manje sklona prehladama, alergijama i drugim vrstama bolesti.
Društvene veštine
Deca kroz vežbanje uče kako komunicirati i sarađivati s drugima.
Emocionalno blagostanje
Deca se osećaju mirnije i srećnije kada često vježbaju. Tokom vežbanja luče se hormoni povezani sa osećajima sreće.
Dugoročni učinci
Deca koja su stekla naviku kretanja rano u detinjstvu, imaju veću verovatnoću da ostanu aktivna tokom adolescencije (osećaće se kompetentnijim u igri i rekreaciji sa vršnjacima) i aktivna u odrasloj dobi.
Pokrenite svoju decu! Za svakih sat vremena učenja i sedenja, neka 15 minuta provedu aktivno. Na taj se način prokrvljuje mozak i mogu se vratiti na zadatke svjži i koncentrisani.
Izvor: Klokanica