Претвара ли нас савремена технологија у генерације идиота?
Алберт Анјштајн:„Бојим се дана кад ће технологија надмашити нашу људску интеракцију. Свет ће тада постати генерација ИДИОТА!“…..
Култура поробљавања и смрти крочи напред.Због полуделог материјалистичко – бандитско – капиталистичког злочина над човеком,свет је постао лудница.Модерно доба је од нас створило зомбије.Не мислим на зомбије који се једном годишње прошетају маскирани улицама Београда и других светских градова. Они су само учесници у маскенбалу. Прави зомбији су свуда око нас. Ту су сваки дан. Виђао сам их у политичарима, народним посланицима, путницима у градском превозу, навијачима, екстремистима и слева и здесна, обичним људима што чекају у редовима, потрошачима у продавницима, шалтерским службеницима, бирократама у јавним предузећима. Виђао сам их у познаницима, комшијама, пријатељима. Виђао сам их у самом себи, кад год бих се понашао као аутомат – радио ствари које ми се не свиђају само да бих ишао стазом којом заправо не желим да идем; говорио ствари које не мислим само да бих био у праву или чуо свој глас. Да. И ја умем да будем зомби. Иако то не желим.Да ли је цивилизација осуђена на пропаст? Стручњаци већ неко време упозоравају на распрострањеност новог порока од ког болује све већи број особа – зависност од употребе савремених технологија.Ту спада све, од гледања телевизије, преко употребе рачунара и телефона па чак до употребе шпорета, микроталасне и сличних апарата. Ипак, оно што највише узима данак јесу мобилни телефони и интернет.Без рачунара, мобилних телефона и интернета многи од нас више не могу да замисле живот. Многи су постали толико зависни о друштвеним мрежама попут Фејсбука, игрању онлајн игрица и сурфовању да то прелази у психичку болест.
Марк Нап и Елизабет Пестер из Оклахоме толико су времена проводили играјући игрицу „Second Life“ (други живот), да су занемарили своје стварне животе. Они су по цео дан контролисали аватаре у виртуелном свету, док је њихова двогодишња ћерка гладовала.Кнапови су ухапшени због сумње да су запостављали дете, након што је њихова двогодишња ћеркица завршила у болници у критичном стању. Многи се не одвајају од својих мобилних телефона ни у кревету,на WC-у,куцају и дању и ноћу поруке и шаљу их чак док возе аутомобил.Да ли вам се догодило да седите у друштву и да се осећате глупо и усамљено јер део њих упорно буљи у телефон? Јесте ли у задње време мало боље погледали у каквом је стању наше друштво? Људи су спремни да се дословно поубијају како би дошли до iPhonea . Да и не говоримо о малоумним јадницима који сједе у реду десет сати када се тај глупи телефон треба појавити у трговинама – јер не дај боже да их неко затекне како ходају градом без мобилног телефона који је старији од 6 месеци.У Јапану, земљи која је један од главних бастиона мобилне телефоније, мобилни телефони би требало да нестану из школа. Министарство образовања је од свих основних и средњих школа затражило да забране доношење мобилних телефона у школу.Циљ ове мере је да се отежа шиканирање и проституција малолетника уз помоћ интернета, што су појаве које у последње време све више узимају маха.Јапански оператери мобилне телефоније су почели да својим муштеријама млађим од 18 година блокирају приступ сумњивим вебсајтовима за дружење и успостављање контаката.Према подацима којима располаже Министарство образовања, 90 одсто малолетних жртава напада договорило се о сусрету с нападачем преко интернета…
Некада су малишани једва чекали да заврше са писањем задатака и истрче у оближњи парк да се друже са вршњацима и смишљају начине да се добро забаве.Били су срећни.Ко би пре двадесетак година помислио да ћемо децу морати да наговарамо да изађу на свеж ваздух и да се играју?Данас се деца све слабије друже, а школа им је за сада једино место где могу нормално да се развијају.Када дете дође из школе, седа за компјутер и креће да живи свој виртуелни живот.Уместо да дечаци трче за лоптом, а девојчице играју „школице“ или прескачу ластиш, већину слободног врема проводе за рачунарима, где имају слободан приступ свему па чак и порнографским садржајима! Док лупите дланом о длан, некада узорни тинејџери и одлични ђаци постадоше отуђени људи, који су потпуно неспособни да у директној комуникацији успоставе било какву врсту социјалних контаката. Уместо да излазе у град и радују се стварима које са собом носи живот, све више људи, посебно младих, у мраку собе, коју једино осветљава рачунарски монитор, „лајкују“ и „шерују“.
Светска асоцијација психијатара крајем прошле године на листу менталних поремећаја који најчешће погађају савремену људску популацију уврстила и тзв. интернетску зависност, од које, према неким проценама, болује четвртина становништва у развијеним земљама света .Истраживање је показало да два сата играња игрица на компјутеру утиче на појаву агресије код деце. Након четири сата коришћења интернета, видљиве су одређене промене на мозгу, а после осам сати могу се уочити велике промене праћене одређеним физичким стањима.Уколико не можете да престанете да шаљете поруке мобилним телефоном или и-мејлове, да крстарите по интернету или да играте видео игрице, сва је прилика да имате ментални поремећај, кажу стручњаци. Добробити технологија које свакодневно користимо су јасно видљиве, међутим, у кратком раздобљу свет се драстично променио, а нама је на располагању било мало времена да се прилагодимо…
Човек никада није био отуђенији, депресивнији, несигурнији и усамљенији него данас.Гаси компјутер, време је за игру и дружење! Живи живот уз много пријатеља, а не ФБ профила.Не буди роб технике, нека ти послужи само за праве ствари…
Америчка психијатријска асоцијација (АПА) је на састанку свог управног одбора службено потврдила да је „селфи“, односно фотографисање самог себе, уствари ментални поремећај.“Селфи је ментални поремећај, а дефинише се као опсесивна жеља за фотографисањем самог себе и постављање истих на друштвеним мрежама због недостатка самопоштовања и попуњавања празнине у интимном животу“.Снимање селфија које је растући тренд на друштвеним мрежама итеткако може да има негативне последице по психу, потврђује пример младог Британца који је покушао да се убије јер није могао да сними фотографију која му се допада! Дени Боумен је проводио 10 сати дневно снимајући и по 200 селфија са ајфоном, исписао се из школе, из куће није излазио шест месеци. Смршао је 12 килограма како би што боље изгледао испред камере. Забринуо је родитеље, Роберта и Пени, који су обоје здравствени радници у менталним установама. Међутим, када су покушали да му узму телефон постао је агресиван.Данас Дени полако покушава да живи нормалан живот после интензивне његе у болници и лечења од зависности о технологијама, опсесивно – компулзивног поремећаја и дисморфично телесног поремећаја, односно страха од ружноће…
Покушавао сам да снимим савршени селфи и када сам схватио да то није могуће хтео сам да умрем. Изгубио сам пријатеље, школу, здравље, а замало и живот – испричао је Дени.Било ми је једино важно да имам мобилни, да бих у сваком тренутку могао да се фотографишем. Људи не схватају да потреба да се објави властита фотографија на Фејсбуку и Твитеру може да се отме контроли. Желите да будете прихваћени и тиме постанете толико опседнути, да то може да вас уништи. То је проблем попут дроге, алкохола, или коцкања. Више не желим да пролазим кроз то – испричао је Дени који је на правом путу излечења…..
Порођај у сред џунгле Америчка ТВ кућа „Лајфтајм“ је најавила снимање ријалити емисије која снима жене које бебе рађају саме у дивљини! … Лудилу никад краја…
Извор: zlj13051967.wordpress.com