”Uvek treba da se podsetimo da su zahtevi studenata samo da se u ovoj državi poštuju zakoni koji već postoje, već su usvojeni. Dakle, niti se traže neke izmene, već samo da se poštuju oni zakoni koji već postoje i da onaj ko donosi neku odluku sa neke funkcije, snosi odgovornost za posledice svojih odluka” – kazao je danas profesor dr Aleksandar Baucal u Jutarnjem programu N1.
On se osvrnuo i na nedavnu izmenu odnosa radnih sati u visokoškolskim ustanovama, gde je naprasno donetom uredbom Vlada u ostavci taj odnos drastično promenila, smanjivši broj sati koji bi profesori trebalo da provode u naučno-istraživačkom radu sa 20, na svega pet.
”Ako stavimo na stranu da je ova uredba van svake procedure, moramo se zapitati da li je ova uredba doneta da bi se visoko obrazovanje unapredilo ili da se taj kvalitet ugrozi. Možemo vrlo očigledno da vidimo da to nije urađeno zbog opšteg interesa. Najpre, ta uredba je kontradiktorna, izmenjena je kao da je neko uzeo cut/paste i promenio jedan deo istog člana, a drugi deo je ostao usklađen sa starom praksom. Znači, čak ni to nije urađeno ozbiljno.” – objasnio je prof. Baucal.
Odlazećem premijeru on je zadao i jedan, kako kaže, izazov.
”Da navede samo jednu zemlju u Evropi koja ima taj odnos nastave i naučno-istraživačkog rada. To nigde ne postoji. Ne postoji zato što je univerzitet već stotinama godina mesto gde se kroz istraživanja kreiraju nova znanja i školuju budući stručnjaci u toj oblasti koji treba da budu u kontaktu sa najnovijim istraživanjima. Ovim sada, sa 35 (sati rada u nastavi) i 5 (sati rada u naučnom istraživanju) mi, dakle, pretvaramo univerzitet u nešto što nije univerzitet. Jednostavno, prestaje da bude univerzitet.” – ističe Aleksandar Baucal.
On dodaje još jedan paradoks na tu temu.
”U osnovnoj i srednjoj školi nastavnici imaju do 24 sata direktne nastave, a ostalo vreme do 40 časova je vreme koje treba da uložite u pripremu. Ni u jednoj državi nema da na univerzitetu imate 35 časova, a da na nižim nivoima školovanja imate dramatično manje.” – objasnio je Baucal.
Dodaje da on i njegove kolege hoće da rade i da će koliko god da treba sačekati da se studentski zahtevi ispune, a odmah zatim preuzeti na sebe teret da nadoknade sve što je propušteno.
”Mi i naši studenti, mi to želimo. Naći ćemo način jer ne želimo da studenti s naših fakulteta izađu s diplomom koja ne označava neki nivo znanja. Jer oni su naše ogledalo, naši studenti kao psiholozi, psihoterapeuti, školski psiholozi, mi ne želimo da za njih sutra neko kaže da ih nismo dobro pripremili za posao koji rade. Zato sve vreme govorimo – mi ćemo naći način, čak i ako nas to bude koštalo letnjeg raspusta, spremni smo da sve nadoknadimo. A istovremeno, država nam ovom uredbom šalje poruku, pa to što je prošlo je prošlo, smatramo da se to više neće vratiti.” – kazao je profesor na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta.
On je podsetio i na to da su njegove kolege iz osnovnih i srednjih škola već istrpele veliki pritisak u tom finansijskom smislu. Smatra, pak, da je taj pritisak samo povećao solidarnost među profesorima.