Школски час од 45 минута могао би да буде скраћен, наговестио је председник Србије Александар Вучић, који је у недавном гостовању на телевизији Информер казао да ће после Нове године изаћи са “идејама око образовног система”.
“Треба можда да скратимо часове, али не у смислу да их олакшамо, нека имамо више часова, али да их скратимо. Да буду концентрисанија деца, да буде већа пажња, јер мало ко може да одржи концентрацију 45 минута”, пренео је Блиц Вучићеве речи.
Да данашње генерације ученика кубуре са пажњом и концентрацијом струка упозорава годинама, напомињући да разлог томе није дужина самог школског часа већ оно што се на њему ради.
Татјана Васовић Новосел, учитељица у београдској ОШ “Бранко Ћопић” каже да њени ђаци сваки дан, осим петком, имају по пет часова.
– Они су други разред, то је узраст осам година и у просеку у школи проведу пет сати, али треба треба узети у обзир да већина ученика иде и у продужени боравак и они у школи бораве 10 и више сати – прича Васовић Новосел.
Она сматра да расправи о дужини трајања часа треба да претходи истраживање у коме би своје виђење о овој теми дали сви који су укључени у рад школе – од наставника, психолога и педагога, ђака, али и њихових родитеља.
Наставни час је интерактиван однос између наставника, ученика и наставних садржаја, подсећа Васовић Новосел и додаје да проблем, пре свега, представљају наставни планови и програми који нису реформисани дуги низ година.
– Наши ученици су изузетно оптерећени и уче неке ствари које нису битне, и на начин који није прихватљив за ове нове генерације. У том домену би превасходно требало интервенисати. Можда би се у истраживању дошло до податка да је час од 45 минута кратак и да би га можда требало продужити на 60 минута. У земљама као што су Немачка и Аустрија час траје минимум 50 минута па навише. Показало се, рецимо, да блок часови од 90 минута и те како дају добре резултате, али када ученици интерактивно учествују у настави. С друге стране, имате скандинавске земље у којима час траје и 30 минута – наводи Васовић Новосел.
Драгица Павловић Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду и некадашња дугогодишња национална координаторка ПИСА истраживања, такође наводи да има држава у којима час траје 60 минута, па и дуже. То је, каже, посебно карактеристично за неке далекоазијске земље где више наставника држи један час и сарађује са већим бројем ученика.
– Не кажем да пажња уопште нема везе са временом, јер седења на дрвеним, неудобним столицама 45 или 60 минута није лако. Али је важно да пажња ученика буде окупирана нечим смисленим, да је ангажујете. Пажња увек “ради” само можда није фокусирана на оно што је садржај школског часа. Ученик ће да изгуби пажњу ако не може да прати оно што наставник говори, јер му није занимљиво, релевантно, не разуме, тешко му је… Тада се губи пажња, али не због тога што час траје 45 или 50 минута.
Најважније је, дакле, да садржај часа буде такав да привуче пажњу ученика и у том случају време постаје прилично ирелевантан фактор – каже Павловић Бабић.
Цео текст: Данас