Izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sve se svodi na jedan centar odlučivanja, odnosno Ministarstvo prosvete, izjavila je predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević. Gostujući u emisiji “3D – Nova dimenzija dana”, Dimitrijević je ocenila i da se najavljenim izmenama “ukida autonomija nastavnicima, učenicima i roditeljima”.
Zakon predviđa izmene koje se tiču discipline učenika, korišćenja mobilnih telefona, kao i odgovornosti roditelja, a na pitanje Insajdera da li su to ključni problemi sistema obrazovanja u Srbiji, Dimitrijević odgovara:
“Nisu ključni, ali nisu ni nevažni. Nijedan problem koji imamo ne bih stavila po strani i nazvala ga nebitnim, ali postoje mnogo važnije stvari. Ono što se nama ne sviđa je kako se te stvari rade”.
Smatra i da se odluke usvajaju bez javne rasprave i “istraživanja tržišta”.
“Odnosno, nas koji pružamo usluge i onih koji te usluge koriste. Mi kao nastavnici pružamo usluge, a učenici su korisnici, kao i njihovi roditelji. Ono što se meni lično, a i velikom broju nas, ne dopada, jeste zanemarivanje uloge roditelja, koji su veliki deo školske zajednice. Kao problem ministarstvu i uopšte državi se nametnulo to što je školska zajednica konačno postala ono što treba da bude”, ocenjuje Dimitrijević.
Nakon obustave nastave, dodaje ona, nastavnici su se zbližili sa roditeljima, učenicima i došlo je do spoznaje da se radi o jednoj zajednici sa međuzavisnim članovima.
“I da možemo bolje da funkcionišemo ako sarađujemo i imamo zajedničke ciljeve. To je ono što se očigledno ne dopada upravama škola, ni resornom ministarstvu. Oni ne žele da se talasa, već da se uloga roditelja potpuno umanji, što je besmisleno”, rekla je Dimitrijević.
Ministarstvo prosvete je, inače, juče saopštilo da je pripremilo Nacrt izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovim nacrtom predviđena su rešenja za efikasniji rad saveta roditelja, uz navode da se njihova uloga i značaj u radu škola time ne umanjuju. Dimitrijević, međutim, kaže da se njihova uloga izmenama svodi samo na posmatračku.
“Jer, tamo se pominje da roditelji treba da budu obavešteni o nekim stvarima, a ne da o njima raspravljaju kao što je bilo do sada. A drugo, šta znači efikasnija uloga? Suština je da ih ministarstvo kontroliše. Jer, umesto 40 ljudi u savetima roditelja, biće ih 15. Mnogo je lakše vršiti uticaj na 15 roditelja nego 40, ako je to potrebno da bi se sprovelo u delo ono što je Ministarstvo prosvete zamislilo ili direktor”, navodi Dimitrijević, dodajući da je pitanje i ko će odlučivati o tome kojih petnaestoro roditelja će se naći u savetu.
Ističe i da se od mobilnih telefona napravila velika tema.
“Činjenica je da deca, kao i mi, mnogo koriste mobilne telefone, provodimo dosta vremena gledajući u ekrane. To nije zdravo za psihu, fizičko zdravlje, kičmu, oči. Međutim, kako je zamišljeno da se zabrane mobilni telefoni u školama, da ih deca ostavljaju, a neko to zavodi… Škole imaju po 1.000 đaka i to je proces koji bi trajao. Neka osoba treba da preuzme odgovornost za te skupe uređaje, deca moraju da dobiju potvrdu ili potpis nastavnika da uzmu telefon, da pozovu roditelja. Mi ipak živimo u 21. veku gde je mobilni telefon neophodan deo života i ne verujem da će roditelji pristati na to. A ni deca”, kaže ona.
„Svi prosvetni radnici treba da se pobune i poruče da ovo ne dolazi u obzir“
Smatra da se ta oblast može urediti pravilnicima u školama, prema kojima bi se telefoni na početku časa ostavljali na jedno mesto.
“To se radi u školi u kojoj ja radim radim već dve godine i savršeno funkcioniše, deca se nauče pravilima. Nema potrebe za ovakvim ukidanjem te sprave koja nama inače i u nastavi može biti vrlo korisna”, predočava Dimitrijević.
Upitana šta je naredni korak prosvetnih radnika ukoliko predložene izmene Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja budu usvojene bez šire saglasnosti nastavnika, direktora i stručne javnosti, Dimitrijević odgovara:
“Mi smo shvatili da su štrajkovi i upozorenja prilično besmisleni, jer ministarstvo računa na to da ćemo ih mi upozoriti, a oni neće uraditi ništa, nakon čega ćemo se povući u učionice. Ovim izmenama se nama čak uvodi i pismena opomena. Prema tome, ukoliko ne radimo neki dan bez najavljivanja štrajka, mogu da nam daju pismenu opomenu i oduzmu licencu. S tim u vezi je jako teško odlučiti se za radikalan potez”.
Suština je u tome da se, kaže Dimitrijević, svi prosvetni radnici pobune i poruče da “ovo ne dolazi u obzir”.
“I da je ovo ograničavanje slobode izbora, kritičkog mišljenja, ukidanje autonomije nastavnicima, učenicima i roditeljima. Ovo je pitanje za reprezentativne sindikate, a bojim se da njihov odgovor ne bi bio zadovoljavajući za većinu prosvetnih radnika, jer funkcionišu kao produžena ruka ministarstva. Bojim se da se reprezentativni sindikati neće izboriti za ono što prosvetni radnici od njih očekuju”, rekla je Dimitrijević.
Izvor: Insajder