Једна београдска гимназија донела је одлуку да се врати редовној настави, а реч је о Петнаестој гимназији, казала је у емисији Утисак недеље Ана Димитријевић, председница Форума београдских гимназија и професор у Деветој гимназији. Остале су, каже она, и даље у блокади.
”То је заједничка одлука школских колектива, донета без обзира на претње и уцене које уопште нису пријатне. Али студенти су нам показали колико је то јединство важно.” – казала је Димитријевић и додала да практично све школе блокирају ученици, матуранти, а да су у већини гимназија у блокади и ученици преостала три разреда.
Она је рекла и да је други део плате стигао у петак, а да је поново један број колега остао без своје зараде.
”Поједини директори као да су имали жарку жељу да казне своје колеге наставнике, па је тако многима исплаћено 0 динара или 2000 динара. Већина људи је у првом делу плате добила 15.000, претпостављам исто толико и у другом. Неким школама прошло је да уплате већи износ, некима није, неки су послушали министаркин допис, а неки су паушално исплаћивали износе. То вам говори у каквом стању је просвета.” – објаснила је Ана Димитријевић, додајући да су те плате стигле без решења о заради, што није по Закону.
Зорана Матићевић, професорка социологије у Трећој београдској гимназији казала је да посао који наставници раде јесте позив и дивна професија, али да наставници од тог посла живе.
”Ми смо сваког дана на послу и учествујемо у активностима које су врло шаролике. Тај рад је стварно озбиљан. Ми смо ипак кажњени и провлачи се тај наратив да смо нерадници, што је највећа љага која може да нам се нанесе.” – истакла је Матићевић.
Она додаје да нису ни очекивали да ће добити једнаку плату као да држе наставу, али да исто тако нису очекивали ни овакав сценарио, где су многи остали без плате или са симболичним износом.
Председник Независног синдиката просветних радника Србије Душан Кокот каже да ће његов синдикат покренути судске поступке због незаконитог умањења зарада просветним радницима, истакавши да је, ако има имало слободе у судству, јасно како ће се ти поступци завршити.
”Подсећам и да је 20. децембра Влада Републике Србије на предлог Министарства просвете казала да су школе небезбедна места. Ми нисмо рекли ништа друго. Јер после 20. децембра ми нисмо сазнали који су то проблеми безбедности довели до насилног прекида полугодишта. Нисмо сазнали ни које су то мере предузете да би се безбедоносна претња отклонила. Само су нам једног дана рекли – сад је безбедно. Ми смо на то рекли – е, па, извините, али сад је још мање безбедно. И постоје закони који запосленом дају право да одбије да ради кад сматра да му је угрожена безбедност, као што постоје и механизми да послодавац провери ту безбедност. Дакле, без провере, без решења, није било правно могуће умањити плате. А они су то ипак урадили.” – казао је Кокот.
Солидарност и помоћ коју наставници добијају кроз Фондацију Алек Кавчић и Мрежу солидарности јесте значајна, али, каже Ана Димитријевић, многи наставници су били сувише поносни да ту помоћ прихвате.
”Мојим колегама сам рекла да ћу ја прва ту помоћ да прихватим, како бих охрабрила и њих. Ми овде табанамо и своја радна места ризикујемо. И сви нам кажу браво и то браво заиста прија. И ми јесмо достојанствени у том бунту. Али да је још нека струка стала уз нас, били бисмо моћнији и јачи. Баш као и факултети. Чули смо да је прво стао Факултет драмских уметности у Београду, па остали, па Нови Сад, Крагујевац, Ниш, полако су се прикључивали. Е, то би и бас чинило моћним, да видимо да тамо неке колеге из ЕПС-а, Поште, Градске чистоће, стану уз нас.” – апеловала је Димитријевић.
Да би требало да се укључе и остали сегменти слаже се и професорка социологије Зорана Матићевић.
”Ако будемо наставили овим путем, да се за Србију боре жене и деца, онда то неће изаћи на добро.” – казала је Матићевић.
Димитријевић каже да просветари ову ситуацију не могу да реше сами јер их нема довољно.
”Ја са студентима разговарам често. Они мењају свест и њихов темпо је можда преспор за нас јер смо ми уморни. Али, то ослобађање од страха, људи, уопште није тешко. То је дивно! Ја само могу да каже, ослободите се страха! Толико је лакше и лепше… Па добро, можда изгубим и посао. Није то лако рећи, нити је свако у истој ситуацији. И није ми свеједно да изгубим. Јер треба да живим од нечега, али још више зато што ја свој посао обожавам. Наћи ћу ја нешто што ћу умети да радим, али није у томе поента. Своје незадовољство системом који функционише морају да покажу и други, јер просвета овој власти није важна.” – упозорава Димитријевић.
Матићевић каже да, чак и кад би наставници у гимназијама решили да прекину обуставу, питање је како би то изгледало јер су ученици ти који су у блокадама.
”Ученици су у блокади и у томе су врло утемељени. У нашој школи поједини наставници хтели су да покрену наставу у онлајн окружењу, али је то наишло на једну озбиљну осуду ученика, па су они издали и саопштење на ту тему. Осим тога, предузели су и неке друге мере, а једна од тих мера је напуштање Гугл учионице. Они су показали једну врсту презира према том чину.” – казала је Матићевић.
Душан Кокот осврнуо се и на питање мале матуре.
”Проба је померена, а мислим да је време одавно зрело да се она ове године не одржи, већ да се ученици упишу по основу успеха који буде утврђен на крају наставне године јер су сад већ превелике разлике међу тим ученицима да би они полагали неки униформни тест. Мислим да је одговорност на властима и да су они ти који треба да реше ове проблеме.” – казао је Кокот.
Ана Димитријевић тврди да би, највероватније, просветној власти било лакше да су сви наставници ушли у обуставу јер би они онда просто ову школску годину прогласили неважећом.
”Мени је жао што нисмо сви у обустави, али на неки чудан начин нама ова ситуација можда и иде на руку. Јер су неки ђаци на 45 минута, неки на 30 минута, а имате и позамашан број школа где су наставници у обустави наставе. Други проблем јесу и наши ученици, који, све и кад бисмо ми одлучили да се вратимо на наставу, на то ће рећи – добро, али ми се не враћамо док се не испуне студентски захтеви. И сад, ви ту имате проблем јер не можете различито да одредите за кога је школска година важећа, а за кога није. И заиста би било нефер да се ту направе некакве разлике, а то је и немогуће учинити.” – казала је Димитријевић подсећајући на ситуацију у корони кад је школска година трпела, као и на Рибникар, када је месец дана пре краја године само напрасно прекинута.
”Само су рекли: готово! Па како готово, ми нисмо завршили тестове, закључивање… Али, они су свирали крај, а ми псолушни просветари смо гунђали и завршили. И тад је све било ок, нико ником није скинуо плату, није се запитао – зашто нам скраћујете? Сад су нам поново прво полугодиште скратили за недељу дана. Узели су гумицу и ту недељу лепо избрисали из школског календара. Јер, они имају ту гумицу. А ми немамо и ми кршимо закон. Ми смо грађански непослушни и то је истина, али Закон о штрајку, који је из 1996. године, у потпуној је супротности с Међународним законом о раду чије смо повеље ми потписали.” – објаснила је Димитријевић.
Да су ови ученици данас већ све положили, сматра Зорана Матићевић.
”Све су увелико положили. И како се ради тимски. И како се иступа. И како се брани став. И шта је морал. И шта је право. Шта су правни прописи, која је хијерархија правних аката, како се дискутује, како се поштује саговорник, шта је асертивна комуникација…Треба ли да причам даље?” – рекла је Матићевић.
Ни Димитријевић ни Матићевић не сматрају да је њихов ауторитет свим што се тренутно дешава нарушен.
”То је потпуна замена теза. Кад говоримо о гимназијалцима и матурантима, та деца заправо јако поштују нас који смо обуставили рад. Ми смо тиме што смо стали у одбрану своје професије и уз студентске захтеве, код њих задобили још више поштовања, још већи ауторитет. Ја се уопште не бојим. Нити се бојим да ће неки родитељ, зато што сада стоји уз нас, а стоје многи, доћи сутра и рећи ’мом детету дајте петицу, ја сам вас подржао’. То се неће догодити.” – сигурна је Димитријевић Ана.