Jedna beogradska gimnazija donela je odluku da se vrati redovnoj nastavi, a reč je o Petnaestoj gimnaziji, kazala je u emisiji Utisak nedelje Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija i profesor u Devetoj gimnaziji. Ostale su, kaže ona, i dalje u blokadi.
”To je zajednička odluka školskih kolektiva, doneta bez obzira na pretnje i ucene koje uopšte nisu prijatne. Ali studenti su nam pokazali koliko je to jedinstvo važno.” – kazala je Dimitrijević i dodala da praktično sve škole blokiraju učenici, maturanti, a da su u većini gimnazija u blokadi i učenici preostala tri razreda.
Ona je rekla i da je drugi deo plate stigao u petak, a da je ponovo jedan broj kolega ostao bez svoje zarade.
”Pojedini direktori kao da su imali žarku želju da kazne svoje kolege nastavnike, pa je tako mnogima isplaćeno 0 dinara ili 2000 dinara. Većina ljudi je u prvom delu plate dobila 15.000, pretpostavljam isto toliko i u drugom. Nekim školama prošlo je da uplate veći iznos, nekima nije, neki su poslušali ministarkin dopis, a neki su paušalno isplaćivali iznose. To vam govori u kakvom stanju je prosveta.” – objasnila je Ana Dimitrijević, dodajući da su te plate stigle bez rešenja o zaradi, što nije po Zakonu.
Zorana Matićević, profesorka sociologije u Trećoj beogradskoj gimnaziji kazala je da posao koji nastavnici rade jeste poziv i divna profesija, ali da nastavnici od tog posla žive.
”Mi smo svakog dana na poslu i učestvujemo u aktivnostima koje su vrlo šarolike. Taj rad je stvarno ozbiljan. Mi smo ipak kažnjeni i provlači se taj narativ da smo neradnici, što je najveća ljaga koja može da nam se nanese.” – istakla je Matićević.
Ona dodaje da nisu ni očekivali da će dobiti jednaku platu kao da drže nastavu, ali da isto tako nisu očekivali ni ovakav scenario, gde su mnogi ostali bez plate ili sa simboličnim iznosom.
Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot kaže da će njegov sindikat pokrenuti sudske postupke zbog nezakonitog umanjenja zarada prosvetnim radnicima, istakavši da je, ako ima imalo slobode u sudstvu, jasno kako će se ti postupci završiti.
”Podsećam i da je 20. decembra Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva prosvete kazala da su škole nebezbedna mesta. Mi nismo rekli ništa drugo. Jer posle 20. decembra mi nismo saznali koji su to problemi bezbednosti doveli do nasilnog prekida polugodišta. Nismo saznali ni koje su to mere preduzete da bi se bezbedonosna pretnja otklonila. Samo su nam jednog dana rekli – sad je bezbedno. Mi smo na to rekli – e, pa, izvinite, ali sad je još manje bezbedno. I postoje zakoni koji zaposlenom daju pravo da odbije da radi kad smatra da mu je ugrožena bezbednost, kao što postoje i mehanizmi da poslodavac proveri tu bezbednost. Dakle, bez provere, bez rešenja, nije bilo pravno moguće umanjiti plate. A oni su to ipak uradili.” – kazao je Kokot.
Solidarnost i pomoć koju nastavnici dobijaju kroz Fondaciju Alek Kavčić i Mrežu solidarnosti jeste značajna, ali, kaže Ana Dimitrijević, mnogi nastavnici su bili suviše ponosni da tu pomoć prihvate.
”Mojim kolegama sam rekla da ću ja prva tu pomoć da prihvatim, kako bih ohrabrila i njih. Mi ovde tabanamo i svoja radna mesta rizikujemo. I svi nam kažu bravo i to bravo zaista prija. I mi jesmo dostojanstveni u tom buntu. Ali da je još neka struka stala uz nas, bili bismo moćniji i jači. Baš kao i fakulteti. Čuli smo da je prvo stao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, pa ostali, pa Novi Sad, Kragujevac, Niš, polako su se priključivali. E, to bi i bas činilo moćnim, da vidimo da tamo neke kolege iz EPS-a, Pošte, Gradske čistoće, stanu uz nas.” – apelovala je Dimitrijević.
Da bi trebalo da se uključe i ostali segmenti slaže se i profesorka sociologije Zorana Matićević.
”Ako budemo nastavili ovim putem, da se za Srbiju bore žene i deca, onda to neće izaći na dobro.” – kazala je Matićević.
Dimitrijević kaže da prosvetari ovu situaciju ne mogu da reše sami jer ih nema dovoljno.
”Ja sa studentima razgovaram često. Oni menjaju svest i njihov tempo je možda prespor za nas jer smo mi umorni. Ali, to oslobađanje od straha, ljudi, uopšte nije teško. To je divno! Ja samo mogu da kaže, oslobodite se straha! Toliko je lakše i lepše… Pa dobro, možda izgubim i posao. Nije to lako reći, niti je svako u istoj situaciji. I nije mi svejedno da izgubim. Jer treba da živim od nečega, ali još više zato što ja svoj posao obožavam. Naći ću ja nešto što ću umeti da radim, ali nije u tome poenta. Svoje nezadovoljstvo sistemom koji funkcioniše moraju da pokažu i drugi, jer prosveta ovoj vlasti nije važna.” – upozorava Dimitrijević.
Matićević kaže da, čak i kad bi nastavnici u gimnazijama rešili da prekinu obustavu, pitanje je kako bi to izgledalo jer su učenici ti koji su u blokadama.
”Učenici su u blokadi i u tome su vrlo utemeljeni. U našoj školi pojedini nastavnici hteli su da pokrenu nastavu u onlajn okruženju, ali je to naišlo na jednu ozbiljnu osudu učenika, pa su oni izdali i saopštenje na tu temu. Osim toga, preduzeli su i neke druge mere, a jedna od tih mera je napuštanje Gugl učionice. Oni su pokazali jednu vrstu prezira prema tom činu.” – kazala je Matićević.
Dušan Kokot osvrnuo se i na pitanje male mature.
”Proba je pomerena, a mislim da je vreme odavno zrelo da se ona ove godine ne održi, već da se učenici upišu po osnovu uspeha koji bude utvrđen na kraju nastavne godine jer su sad već prevelike razlike među tim učenicima da bi oni polagali neki uniformni test. Mislim da je odgovornost na vlastima i da su oni ti koji treba da reše ove probleme.” – kazao je Kokot.
Ana Dimitrijević tvrdi da bi, najverovatnije, prosvetnoj vlasti bilo lakše da su svi nastavnici ušli u obustavu jer bi oni onda prosto ovu školsku godinu proglasili nevažećom.
”Meni je žao što nismo svi u obustavi, ali na neki čudan način nama ova situacija možda i ide na ruku. Jer su neki đaci na 45 minuta, neki na 30 minuta, a imate i pozamašan broj škola gde su nastavnici u obustavi nastave. Drugi problem jesu i naši učenici, koji, sve i kad bismo mi odlučili da se vratimo na nastavu, na to će reći – dobro, ali mi se ne vraćamo dok se ne ispune studentski zahtevi. I sad, vi tu imate problem jer ne možete različito da odredite za koga je školska godina važeća, a za koga nije. I zaista bi bilo nefer da se tu naprave nekakve razlike, a to je i nemoguće učiniti.” – kazala je Dimitrijević podsećajući na situaciju u koroni kad je školska godina trpela, kao i na Ribnikar, kada je mesec dana pre kraja godine samo naprasno prekinuta.
”Samo su rekli: gotovo! Pa kako gotovo, mi nismo završili testove, zaključivanje… Ali, oni su svirali kraj, a mi psolušni prosvetari smo gunđali i završili. I tad je sve bilo ok, niko nikom nije skinuo platu, nije se zapitao – zašto nam skraćujete? Sad su nam ponovo prvo polugodište skratili za nedelju dana. Uzeli su gumicu i tu nedelju lepo izbrisali iz školskog kalendara. Jer, oni imaju tu gumicu. A mi nemamo i mi kršimo zakon. Mi smo građanski neposlušni i to je istina, ali Zakon o štrajku, koji je iz 1996. godine, u potpunoj je suprotnosti s Međunarodnim zakonom o radu čije smo povelje mi potpisali.” – objasnila je Dimitrijević.
Da su ovi učenici danas već sve položili, smatra Zorana Matićević.
”Sve su uveliko položili. I kako se radi timski. I kako se istupa. I kako se brani stav. I šta je moral. I šta je pravo. Šta su pravni propisi, koja je hijerarhija pravnih akata, kako se diskutuje, kako se poštuje sagovornik, šta je asertivna komunikacija…Treba li da pričam dalje?” – rekla je Matićević.
Ni Dimitrijević ni Matićević ne smatraju da je njihov autoritet svim što se trenutno dešava narušen.
”To je potpuna zamena teza. Kad govorimo o gimnazijalcima i maturantima, ta deca zapravo jako poštuju nas koji smo obustavili rad. Mi smo time što smo stali u odbranu svoje profesije i uz studentske zahteve, kod njih zadobili još više poštovanja, još veći autoritet. Ja se uopšte ne bojim. Niti se bojim da će neki roditelj, zato što sada stoji uz nas, a stoje mnogi, doći sutra i reći ’mom detetu dajte peticu, ja sam vas podržao’. To se neće dogoditi.” – sigurna je Dimitrijević Ana.