Студентска листа представила је план за унапређење просвете, којим се предвиђа свеобухватна реформа образовног система, са посебним фокусом на побољшање услова рада у школама, положај наставника и професора, као и квалитет образовања и доступност знања свим ученицима. Према објављеном програму Студентске листе, план за просвету заснива се на повећању улагања у образовање, побољшању положаја просветних радника, бесплатном образовању и деполитизацији школа. Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, за Еуронеwс Србија наводи да је враћање угледа и ауторитета наставницима, побољшање њиховог материјалног положаја и смањење административних обавеза кључни предуслови за унапређење образовног система.
Антић: Вратити ауторитет наставницима, повећати плате и смањити администрацију
Враћање угледа и ауторитета наставницима, побољшање њиховог материјалног положаја и смањење административних обавеза кључни су предуслови за унапређење образовног система. Наставник мора поново да буде централна фигура образовно-васпитног процеса, а не да највећи део радног времена проводи у администрацији и решавању дисциплинских проблема, истиче за Euronews Srbija Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, говорећи о предлозима Студентске листе за реформу образовања.
„Оно што брине сваког наставника јесте губитак ауторитета, угледа и части. Наставник је један од најважнијих стубова образовања, а данас је изложен притисцима са свих страна – од родитеља, колега и директора до Министарства просвете. Уместо да се бави образовањем и васпитањем ученика, све више времена проводи у администрацији“, наводи саговорник.
Према његовим речима, неопходно је смањити педагошку документацију, поједноставити дисциплинске поступке и јасно дефинисати правила понашања ученика.
Посебно указује на проблем ометања наставе, због чега наставници често не могу несметано да реализују часове.
„Сваки ученик мора да има право на квалитетно образовање. Нико нема право да другима омета учење и наставнику онемогућава да обавља свој посао. Ипак, кажњавање није довољно. Потребно је формирати стручне тимове састављене од педагога, психолога и социјалних радника, који би континуирано радили са ученицима који имају проблеме у понашању, заједно са њиховим родитељима“, објашњава саговорник.
Једно од најважнијих питања реформе, према његовом мишљењу, јесте материјални положај просветних радника. Антић сматра да би плата наставника требало да буде најмање 20 одсто изнад просечне зараде, док је дугорочни циљ однос од три минималне зараде.
„Наша тежња је да наставник има плату три пута већу од минималне зараде, као што је некада било. Не можемо бити задовољни чињеницом да је почетна плата наставника са високом стручном спремом око 114.000 динара. Ако је просечна плата на републичком нивоу 120.000 динара, плата наставника требало би да буде најмање 144.000 динара. То је, по мом мишљењу, остварљивије од захтева да се одмах достигне однос 1:2,5 или 1:3 у односу на минималну зараду“, истиче саговорник.
Када је реч о бесплатним уџбеницима, сматра да је њихово увођење у свим основним и средњим школама оствариво, посебно зато што би се могли користити више година.
Форум средњих стручних школа залаже се за смањење броја ученика у одељењима средњих стручних школа на највише 20. Мањи број ученика омогућава квалитетнији рад, више индивидуалног приступа и бољу практичну наставу. Антић додаје и да су Србији потребни мајстори, а не само дипломе. Ученици се све мање опредељују за трогодишње занате, као што су зидари, тесари, бравари, пекари, обућари, столари и кројачи.
Директоре школа треба бирати према знању, а не политичкој припадности
Антић се посебно залаже и за промену начина избора директора школа, сматрајући да политичка припадност и лични односи не смеју бити критеријуми за долазак на руководеће позиције.
„Директор мора да буде стручан, способан и да има интегритет. Потребно је увести озбиљну селекцију, која би подразумевала проверу знања, разговоре и процену способности за управљање школом. Струка мора да води струку“, истиче он.
Сматра и да наставнике у раду треба да оцењују првенствено стручна лица, попут педагога, психолога и просветних саветника, који могу да им укажу на недостатке и помогну у унапређењу наставе.
На крају, поручује да реформа образовања мора почети враћањем достојанства просветним радницима, уз боље зараде, мање администрације, јаснија правила и квалитетније стручно усавршавање.
„Морамо да вратимо ауторитет, углед и част наставнику, да му побољшамо материјални статус и омогућимо да се бави образовањем, а не администрацијом. Добра припрема наставника зависи више од половине успеха часа, због чега су квалитетна едукација и подршка стручних људи неопходни“, закључује саговорник.
Цео текст: Euronews Srbija