Вечерас, када у кућу унесемо бадњак – било да је то храстова гранчица са пијаце или велика грана убрана руком домаћина пре зоре – чинимо нешто што су наши преци радили вековима. Не због традиције саме по себи, већ зато што неки ритуали имају чудесну моћ да нас повежу: са онима који су били пре нас, са онима који су ту сада, и са нечим што је веће од свега тога.
Прича стара колико и ватра
Бадњи дан има своје корене у давним временима када су наши преци палили ватру током најдуже ноћи у години, верујући да тако позивају светлост да се врати. Храст, свето дрво старих Словена, касније је добио ново значење кроз хришћанство – постао је симбол оног дрвета које су витлејемски пастири донели да загреју пећину у којој се родио Христ.
Та фузија, тамо где се прадавни страх од таме сусреће са надом у светлост, можда најбоље описује шта Бадњи дан јесте – мост између старог и новог, таме и светла, поста и славе.
Сама реч „бадњак“ долази од „бдети“ – бити будан. И то је можда најлепше – идеја да једну ноћ у години будемо потпуно присутни, да не преспавамо радост која долази.
Јутарњи ритуал – сечење бадњака
Бадњи дан почиње рано, често у зору. Традиционално, мушкарци из породице одлазе у шуму да посеку бадњак, а у неким крајевима се полазак најављује пуцањем из пушака. Данас већина купује бадњак на пијаци, али симболика остаје иста.
Бадњак је по правилу младо храстово или церово дрво. Када се одабере право дрво, домаћин се окрене према истоку, три пута се прекрсти и помене Бога, своју славу и сутрашњи празник. Према веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца секире, што симболизује Свето Тројство. Оно што секира не пресече од три пута, довршава се ломљењем.
Важно је да дрво приликом пада не остане заустављено на неком другом дрвету – мора да падне директно на земљу. Бадњак се затим доноси кући и прислања на зид поред улазних врата, где стоји до вечери.
Чим се донесе бадњак, ложи се ватра и уз њу се приставља печеница – обично прасе или јагње. Печеница је жртва за нову годину, остатак старог култа приношења дарова за рађање новог сунца.
Уношење бадњака, сламе и печенице – срце Бадње вечери
Пред вече, кад падне мрак, дешава се најзначајнији ритуал. Домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу, тачним редоследом.
Прво се уноси печеница. Она се поставља уз источни зид, тамо где су иконе и кандило. Домаћин куца на врата и пита „Ко је?“, а укућани одговарају. Он каже „Добро вече, честити ви и бадње вече“, а укућани му узвраћају добродошлицу.
Затим се уноси бадњак. Бадњак је претходно исечен на три дела да може да стане у пећ или шпорет. Када га домаћин уноси, често се дешава онај дивни ритуал који деца обожавају – домаћин обилази кућу, а сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћица га дочекује посипајући га житом из сита, а он поздравља укућане речима „Христос се роди“, на шта сви одговарају „Ваистину се роди“.
У старим кућама бадњак се стављао на огњиште и палио. Данас се поставља поред пећи, шпорета, или код печенице ако нема ни пећи ни шпорета.
На крају се уноси слама. Слама симболизује ону сламу која је била прострта у пећини када се Исус Христ родио – она је симбол витлејемских јасала. Слама се посипа по целој кући, а посебно тамо где ће се вечерати. Домаћица у сламу испод стола ставља слаткише, ситне поклоне, орахе, суво воће – дарове које деца са радошћу траже „пијучући“ као пилићи.
Ораси се стављају и у свa четири угла куће, јер симболизују власт Божју на све четири стране света. Те орахе нико касније не узима – они остају као симбол заштите дома.
Када се све унесе, сви укућани заједно устају на молитву. Отпевају тропар „Рождество твоје“, помоле се Богу, честитају једни другима празник, и тек онда седају за трпезу.
Посна, али богата трпеза
Бадњи дан је последњи и најстрожи дан божићног поста. Вечера мора бити посна, али обилна – јер се верује да каква буде бадња трпеза, таква ће бити и цела година.
На столу се могу наћи: пребранац (пасуљ), свежа или сушена риба, посни купус, кромпир салата, мед, ораси, лешници, суво воће (шљиве, кајсије), јабуке. Поједина јела носе посебну симболику – риба је симбол Сина Божјег, со божанске силе, а мед сладости вечног живота.
У току дана, домаћица је већ припремила сито са свим врстама житарица, сувим воћем и орасима. То сито стоји на врху стола, или испод стола, или код огњишта. Тим житом се посипао бадњак када се уносио, а посипају се и укућани као симбол плодности и берићета.
Бадњачки колач се не сече ножем – ломи се руком. На Бадње вече се не користе оштри предмети јер се верује да нож симболизује сукоб и може донети свађе. Хлеб се ломи, риба се једе виљушком или прстима, воће се не сече.
Не сме се појести све јело нити попити све пиће – нешто се мора оставити да преноћи. Трпеза се не диже ни уклања ни на Бадње вече, ни први, ни други дан Божића. Верује се да тада душе предака долазе у посету и „вечерају“ са живима.
Обичаји које треба знати
Ништа се не износи из куће. На Бадњи дан и Бадње вече из куће се не износе ни со, ни брашно, ни новац, ни било шта друго. Сматра се да би тиме срећа и благостање „изашли“ из дома.
Време праштања и мирења. Верује се да они који су се током године посвађали, на Бадњи дан треба да се помире. То је дан враћања дугова и затварања старих рачуна – улази се у Божић чистог срца.
Прати се прегоревање бадњака. Некада су сви укућани остајали будни док бадњак не прегори, касније је само један мушкарац остајао да бди. Варнице које лете из бадњака најављују берићет – што више варница, то више „парица“ током године.
Јакова вода. Вода која се захвати у бадњој ноћи, пре изласка сунца, има магијско значење и назива се „јакова вода“. Њоме се умивају сви укућани и користи се за мешење чеснице.
Новац на трпези. Према старом обичају, ситан и крупан новац се оставља на трпези током Бадњег вечера – верује се да ће тако новца бити у кући током целе године.
Светлост се рађа из топлине дома
Варнице са бадњака, како каже традиција, доносе род и срећу. Али можда је права магија у нечем другом – у томе што једном годишње, у најхладнијој ноћи, налазимо разлог да се окупимо, да будемо тиши, свечанији, присутнији.
Светлост се рађа из топлине дома – не из перформанса, не из савршено постављене трпезе која би изгледала лепо на Инстаграму, већ из обичног, искреног заједништва.
Срећан Бадњи дан свим родитељима који покушавају да традиционално и топло буде и савремено и аутентично. Покушај је оно што рачуна.
