Večeras, kada u kuću unesemo badnjak – bilo da je to hrastova grančica sa pijace ili velika grana ubrana rukom domaćina pre zore – činimo nešto što su naši preci radili vekovima. Ne zbog tradicije same po sebi, već zato što neki rituali imaju čudesnu moć da nas povežu: sa onima koji su bili pre nas, sa onima koji su tu sada, i sa nečim što je veće od svega toga.
Priča stara koliko i vatra
Badnji dan ima svoje korene u davnim vremenima kada su naši preci palili vatru tokom najduže noći u godini, verujući da tako pozivaju svetlost da se vrati. Hrast, sveto drvo starih Slovena, kasnije je dobio novo značenje kroz hrišćanstvo – postao je simbol onog drveta koje su vitlejemski pastiri doneli da zagreju pećinu u kojoj se rodio Hrist.
Ta fuzija, tamo gde se pradavni strah od tame susreće sa nadom u svetlost, možda najbolje opisuje šta Badnji dan jeste – most između starog i novog, tame i svetla, posta i slave.
Sama reč „badnjak“ dolazi od „bdeti“ – biti budan. I to je možda najlepše – ideja da jednu noć u godini budemo potpuno prisutni, da ne prespavamo radost koja dolazi.
Jutarnji ritual – sečenje badnjaka
Badnji dan počinje rano, često u zoru. Tradicionalno, muškarci iz porodice odlaze u šumu da poseku badnjak, a u nekim krajevima se polazak najavljuje pucanjem iz pušaka. Danas većina kupuje badnjak na pijaci, ali simbolika ostaje ista.
Badnjak je po pravilu mlado hrastovo ili cerovo drvo. Kada se odabere pravo drvo, domaćin se okrene prema istoku, tri puta se prekrsti i pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik. Prema verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca sekire, što simbolizuje Sveto Trojstvo. Ono što sekira ne preseče od tri puta, dovršava se lomljenjem.
Važno je da drvo prilikom pada ne ostane zaustavljeno na nekom drugom drvetu – mora da padne direktno na zemlju. Badnjak se zatim donosi kući i prislanja na zid pored ulaznih vrata, gde stoji do večeri.
Čim se donese badnjak, loži se vatra i uz nju se pristavlja pečenica – obično prase ili jagnje. Pečenica je žrtva za novu godinu, ostatak starog kulta prinošenja darova za rađanje novog sunca.
Unošenje badnjaka, slame i pečenice – srce Badnje večeri
Pred veče, kad padne mrak, dešava se najznačajniji ritual. Domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu, tačnim redosledom.
Prvo se unosi pečenica. Ona se postavlja uz istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo. Domaćin kuca na vrata i pita „Ko je?“, a ukućani odgovaraju. On kaže „Dobro veče, čestiti vi i badnje veče“, a ukućani mu uzvraćaju dobrodošlicu.
Zatim se unosi badnjak. Badnjak je prethodno isečen na tri dela da može da stane u peć ili šporet. Kada ga domaćin unosi, često se dešava onaj divni ritual koji deca obožavaju – domaćin obilazi kuću, a sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćica ga dočekuje posipajući ga žitom iz sita, a on pozdravlja ukućane rečima „Hristos se rodi“, na šta svi odgovaraju „Vaistinu se rodi“.
U starim kućama badnjak se stavljao na ognjište i palio. Danas se postavlja pored peći, šporeta, ili kod pečenice ako nema ni peći ni šporeta.
Na kraju se unosi slama. Slama simbolizuje onu slamu koja je bila prostrta u pećini kada se Isus Hrist rodio – ona je simbol vitlejemskih jasala. Slama se posipa po celoj kući, a posebno tamo gde će se večerati. Domaćica u slamu ispod stola stavlja slatkiše, sitne poklone, orahe, suvo voće – darove koje deca sa radošću traže „pijučući“ kao pilići.
Orasi se stavljaju i u sva četiri ugla kuće, jer simbolizuju vlast Božju na sve četiri strane sveta. Te orahe niko kasnije ne uzima – oni ostaju kao simbol zaštite doma.
Kada se sve unese, svi ukućani zajedno ustaju na molitvu. Otpevaju tropar „Roždestvo tvoje“, pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima praznik, i tek onda sedaju za trpezu.
Posna, ali bogata trpeza
Badnji dan je poslednji i najstroži dan božićnog posta. Večera mora biti posna, ali obilna – jer se veruje da kakva bude badnja trpeza, takva će biti i cela godina.
Na stolu se mogu naći: prebranac (pasulj), sveža ili sušena riba, posni kupus, krompir salata, med, orasi, lešnici, suvo voće (šljive, kajsije), jabuke. Pojedina jela nose posebnu simboliku – riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile, a med sladosti večnog života.
U toku dana, domaćica je već pripremila sito sa svim vrstama žitarica, suvim voćem i orasima. To sito stoji na vrhu stola, ili ispod stola, ili kod ognjišta. Tim žitom se posipao badnjak kada se unosio, a posipaju se i ukućani kao simbol plodnosti i berićeta.
Badnjački kolač se ne seče nožem – lomi se rukom. Na Badnje veče se ne koriste oštri predmeti jer se veruje da nož simbolizuje sukob i može doneti svađe. Hleb se lomi, riba se jede viljuškom ili prstima, voće se ne seče.
Ne sme se pojesti sve jelo niti popiti sve piće – nešto se mora ostaviti da prenoći. Trpeza se ne diže ni uklanja ni na Badnje veče, ni prvi, ni drugi dan Božića. Veruje se da tada duše predaka dolaze u posetu i „večeraju“ sa živima.
Običaji koje treba znati
Ništa se ne iznosi iz kuće. Na Badnji dan i Badnje veče iz kuće se ne iznose ni so, ni brašno, ni novac, ni bilo šta drugo. Smatra se da bi time sreća i blagostanje „izašli“ iz doma.
Vreme praštanja i mirenja. Veruje se da oni koji su se tokom godine posvađali, na Badnji dan treba da se pomire. To je dan vraćanja dugova i zatvaranja starih računa – ulazi se u Božić čistog srca.
Prati se pregorevanje badnjaka. Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi. Varnice koje lete iz badnjaka najavljuju berićet – što više varnica, to više „parica“ tokom godine.
Jakova voda. Voda koja se zahvati u badnjoj noći, pre izlaska sunca, ima magijsko značenje i naziva se „jakova voda“. Njome se umivaju svi ukućani i koristi se za mešenje česnice.
Novac na trpezi. Prema starom običaju, sitan i krupan novac se ostavlja na trpezi tokom Badnjeg večera – veruje se da će tako novca biti u kući tokom cele godine.
Svetlost se rađa iz topline doma
Varnice sa badnjaka, kako kaže tradicija, donose rod i sreću. Ali možda je prava magija u nečem drugom – u tome što jednom godišnje, u najhladnijoj noći, nalazimo razlog da se okupimo, da budemo tiši, svečaniji, prisutniji.
Svetlost se rađa iz topline doma – ne iz performansa, ne iz savršeno postavljene trpeze koja bi izgledala lepo na Instagramu, već iz običnog, iskrenog zajedništva.
Srećan Badnji dan svim roditeljima koji pokušavaju da tradicionalno i toplo bude i savremeno i autentično. Pokušaj je ono što računa.