„С великим задовољством обавештавамо вас да је Универзитет у Београду међу 1,9% најбољих светских универзитета. Највеће глобално академско рангирање ставило нас је на високу 393. позицију у конкуренцији од 21 291 универзитета.“ – саопштио је данас ректор Београдског универзитета, проф. др Владан Ђокић.
Листа Global 2000 коју објављује Center for World University Ranking сачињена је на основу анализе више од 80 милиона података, и по свим критеријумима Универзитет у Београду добио је највише оцене, наведено је у саопштењу.
Кључни елементи на основу којих је рангирање вршено су квалитет образовања, запошљивост алумниста, квалитет факултета и истраживачки учинак. CWUR користи искључиво објективне показатеље, без ослањања на анкете и податке које достављају сами универзитети. Подједнак значај придаје се показатељима који се односе на студенте и онима који се односе на наставно особље.
”У години која је била посебно изазовна, због друштвених околности и економске и политичке кризе, Универзитет у Београду је показао да је релевантна научно-образовна институција.” – наводи се у саопштењу
Како истиче ректор Владан Ђокић, ово је колективни успех наставника, истраживача, сарадника и алумниста који су својим радом и постигнућима допринели да већ девету годину Универзитет у Београду буде у самом светском врху образовних институција.
”Неки садашњи и будући студенти помоћи ће нам да и у наредним годинама тај успех оправдамо.” – закључак је саопштења.
Шта је CWUR листа?
CWUR, Центар за светско рангирање универзитета, објављује ову листу од 2012. године. Методологија је релативно транспарентна и, што је важно, не ослања се на анкете нити на податке које достављају сами универзитети — што је чини отпорнијом на манипулацију него што су неке конкурентске листе.
Четири критеријума рангирања
Четири критеријума одређују пласман: квалитет образовања и запошљивост дипломаца носе по 25 одсто, квалитет наставног кадра 10 одсто, а истраживачки учинак — који обухвата научне радове, публикације, утицајност и цитираност — чини 40 одсто укупног резултата. За ово издање анализирано је 81 милион података.
Управо тај последњи критеријум — истраживање — јесте оно на чему српски универзитети традиционално стоје најчвршће. Слабија карика су индикатори који квалитет образовања мере кроз освајање Нобелових награда, Абелове награде или Филдсове медаље. По томе, јасно, ни Београд ни било који други универзитет из региона не може конкурисати институцијама попут Харварда, МИТ-а или Станфорда, који држе врх листе већ годинама.
Када је реч о Београдском унивезитету, неспорна чињеница је да је пласман међу 400 најбољих изузетан успех за земљу попут Србије. Оно што свакако треба да буде предмет анализе и разговора у наредном периоду је чињеница да је позиција нашег највећег универзитета у константном паду, почев од 2018. године, кад се нашао на 343. месту.
| Година | Место које је заузеу БУ |
|---|---|
| 2012 | није био на листи, бирало се 100 најбољих |
| 2013 | није био на листи, бирало се 100 најбољих |
| 2014 | око 500–600 |
| 2015 | око 500–600 |
| 2016 | око 500–600 |
| 2017 | 544 |
| 2018/19 | 343 |
| 2019/20 | 359 |
| 2020/21 | око 350–370 |
| 2021/22 | око 350–380 |
| 2022/23 | око 360–390 |
| 2023/24 | 376 |
| 2025 | 387 |
| 2026 | 393 |
Оно што листа не говори — а што је можда најважнији контекст — јесте да број рангираних институција расте из године у годину. Док је 2022. CWUR анализирао нешто испод 20.000 универзитета, данас их је више од 21.000. Остати на истом месту у растућој конкуренцији био би успех. Клизити према доле, чак и постепено, јесте сигнал који заслужује озбиљнију расправу.