„S velikim zadovoljstvom obaveštavamo vas da je Univerzitet u Beogradu među 1,9% najboljih svetskih univerziteta. Najveće globalno akademsko rangiranje stavilo nas je na visoku 393. poziciju u konkurenciji od 21 291 univerziteta.“ – saopštio je danas rektor Beogradskog univerziteta, prof. dr Vladan Đokić.
Lista Global 2000 koju objavljuje Center for World University Ranking sačinjena je na osnovu analize više od 80 miliona podataka, i po svim kriterijumima Univerzitet u Beogradu dobio je najviše ocene, navedeno je u saopštenju.
Ključni elementi na osnovu kojih je rangiranje vršeno su kvalitet obrazovanja, zapošljivost alumnista, kvalitet fakulteta i istraživački učinak. CWUR koristi isključivo objektivne pokazatelje, bez oslanjanja na ankete i podatke koje dostavljaju sami univerziteti. Podjednak značaj pridaje se pokazateljima koji se odnose na studente i onima koji se odnose na nastavno osoblje.
”U godini koja je bila posebno izazovna, zbog društvenih okolnosti i ekonomske i političke krize, Univerzitet u Beogradu je pokazao da je relevantna naučno-obrazovna institucija.” – navodi se u saopštenju
Kako ističe rektor Vladan Đokić, ovo je kolektivni uspeh nastavnika, istraživača, saradnika i alumnista koji su svojim radom i postignućima doprineli da već devetu godinu Univerzitet u Beogradu bude u samom svetskom vrhu obrazovnih institucija.
”Neki sadašnji i budući studenti pomoći će nam da i u narednim godinama taj uspeh opravdamo.” – zaključak je saopštenja.
Šta je CWUR lista?
CWUR, Centar za svetsko rangiranje univerziteta, objavljuje ovu listu od 2012. godine. Metodologija je relativno transparentna i, što je važno, ne oslanja se na ankete niti na podatke koje dostavljaju sami univerziteti — što je čini otpornijom na manipulaciju nego što su neke konkurentske liste.
Četiri kriterijuma rangiranja
Četiri kriterijuma određuju plasman: kvalitet obrazovanja i zapošljivost diplomaca nose po 25 odsto, kvalitet nastavnog kadra 10 odsto, a istraživački učinak — koji obuhvata naučne radove, publikacije, uticajnost i citiranost — čini 40 odsto ukupnog rezultata. Za ovo izdanje analizirano je 81 milion podataka.
Upravo taj poslednji kriterijum — istraživanje — jeste ono na čemu srpski univerziteti tradicionalno stoje najčvršće. Slabija karika su indikatori koji kvalitet obrazovanja mere kroz osvajanje Nobelovih nagrada, Abelove nagrade ili Fildsove medalje. Po tome, jasno, ni Beograd ni bilo koji drugi univerzitet iz regiona ne može konkurisati institucijama poput Harvarda, MIT-a ili Stanforda, koji drže vrh liste već godinama.
Kada je reč o Beogradskom univezitetu, nesporna činjenica je da je plasman među 400 najboljih izuzetan uspeh za zemlju poput Srbije. Ono što svakako treba da bude predmet analize i razgovora u narednom periodu je činjenica da je pozicija našeg najvećeg univerziteta u konstantnom padu, počev od 2018. godine, kad se našao na 343. mestu.
| Godina | Mesto koje je zauzeu BU |
|---|---|
| 2012 | nije bio na listi, biralo se 100 najboljih |
| 2013 | nije bio na listi, biralo se 100 najboljih |
| 2014 | oko 500–600 |
| 2015 | oko 500–600 |
| 2016 | oko 500–600 |
| 2017 | 544 |
| 2018/19 | 343 |
| 2019/20 | 359 |
| 2020/21 | oko 350–370 |
| 2021/22 | oko 350–380 |
| 2022/23 | oko 360–390 |
| 2023/24 | 376 |
| 2025 | 387 |
| 2026 | 393 |
Ono što lista ne govori — a što je možda najvažniji kontekst — jeste da broj rangiranih institucija raste iz godine u godinu. Dok je 2022. CWUR analizirao nešto ispod 20.000 univerziteta, danas ih je više od 21.000. Ostati na istom mestu u rastućoj konkurenciji bio bi uspeh. Kliziti prema dole, čak i postepeno, jeste signal koji zaslužuje ozbiljniju raspravu.