Министар просвете проф. др Дејан Вук Станковић рекао је за дневни лист Курир да је систем стабилизован, а примања запослених повећана на свим нивоима. У великом интервјуу за ове новине Станковић каже да је у протеклом периоду вођена озбиљну институционална и јавна борбу да универзитет настави да функционише.
”Рекао бих да смо прво полувреме добили”, истакао је министар просвете.
На питање како је задовољан почетком нове школске године, први човек просвете каже – у значајној мери, али не сасвим.
”Школска година је почела редовно и свечано, онако како би, у нормалним околностима, и требало да буде. Ипак, питање је занимљиво јер показује колико је претходни период био сложен и колико су последице кризе кроз коју је образовни систем пролазио још присутне. Искрено се надам да је најтежи део тог периода иза нас. Данас ученици редовно похађају наставу, наставници раде свој посао, а директори школа у највећем броју одговорно прате и организују васпитно-образовни процес. Постоје одређени проблеми, али настојимо да их решавамо брзо, одговорно у интересу ученика, запослених и самих образовних установа.” – каже Станковић.
У разговору је коментарисао и резултате ПИСА тестирања на којима су српски осмаци показали најлошији резултат у последњих 40 година. Подсетимо, ПИСА је глобално тестирање које мери знање и вештине деце на крају основног школовања из три области – научна писменост, математичка писменост, читалачка писменост. И, важно је нагласити, мери се кумулативно знање стечено током целог школовања.
Министар истиче да није задовољан оствареним резултатима.
”Нисам задовољан резултатима које су наши ученици остварили на последњем ПИСА тестирању и мислим да то морамо отворено да кажемо. Важно је сагледати околности у којима је тестирање спроведено. Период који му је претходио био је обележен блокадама дела средњих школа, прекидима у настави и широм друштвено-политичком кризом. Сваки дисконтинуитет у образовном процесу неминовно оставља последице и на знање ученика и на њихову мотивацију, као и на рад наставника. Треба имати у виду и да се пад постигнућа на ПИСА тестирањима бележи у великом броју земаља. То, међутим, не сме да нам буде оправдање.” – истакао је Станковић.
Додаје да Србија има сопствене проблеме које морамо решавати, а да је један од њих је мотивација ученика, посебно зато што резултат на ПИСА тесту нема непосредан утицај на њихов школски успех.
”Други је начин на који се учи. Наш образовни систем је дуго био оптерећен преобимним садржајима, док је недовољно пажње посвећивано разумевању, примени знања и развоју способности ученика да научено користе у новим ситуацијама. Зато мењамо приступ. Нови планови и програми усмеравају наставу ка исходима, развоју међупредметних компетенција и функционалном знању. Они су већ припремљени, њихова примена је почела, а у наредним годинама биће све интензивнија.” – казао је министар просвете.
Говорећи о бесплатним уџбеницима, Станковић подсећа да је ове године држава обезбедила више од 910.000 бесплатних уџбеничких јединица, у укупној вредности већој од милијарду динара.
”Суштина програма бесплатних уџбеника је једноставна: материјалне прилике породице не смеју да одређују квалитет образовања које ће једно дете добити. Желимо да сваком младом човеку обезбедимо једнаку шансу за образовање. Уколико будем у прилици, инсистираћу да се створе услови да сва деца у Србији добијају бесплатне уџбенике, јер сматрам да је то једна од важних обавеза државе према младим генерацијама.” – истиче Станковић.
Он је коментарисао и пад Београдског универзитета на Шангајској листи, те за то окривио блокаде факултета.
”Сматрам да су блокаде и изразита политизација академског живота негативно утицале на положај Универзитета у Београду, па и на његову позицију на Шангајској листи. Универзитети који су у светском врху своје позиције не граде политичком радикализацијом, већ озбиљним научним радом, добром организацијом и снажним истраживачким капацитетима. Уверен сам да Универзитет у Београду може поново да се приближи позицијама које је раније имао, али за напредак су потребни деполитизација академског живота, боља организација научноистраживачког рада и већа издвајања за науку.” – истакао је.
Говорећи о недостатку наставничког кадра, Станковић признаје да је то једно од најозбиљнијих и најхитнијих питања са којима се српска просвета суочава.
”Већ дуже имамо мањак наставника у областима које су изузетно важне за образовни систем, пре свега у математици, физици, хемији, биологији и српском језику. Нама је потребно решење које ће истовремено бити брзо, системско и одрживо. Уколико ништа не предузмемо, у одређеним областима можемо доћи у ситуацију да једноставно немамо довољно квалификованих људи који ће предавати будућим генерацијама. Зато морамо поново учинити наставнички позив привлачним младим људима. То подразумева и бољи материјални положај наставника, потребно је модернизовати и поједноставити наставничке програме и морамо вратити друштвени углед наставничком позиву. То није једноставан задатак у времену у којем се успех често мери искључиво материјалним критеријумима, али је неопходан.” – казао је министар.
На питање како би оценио свој досадашњи рад на позицији министра просвете, Станковић каже да сматра да није урадио мало, те да је овом послу дао све што је могао.
”Прошао сам кроз изузетно тежак период, снажан медијски притисак, а чињеница да као министар просвете живим под полицијском пратњом довољно говори о околностима у којима сам радио. И моја породица је била изложена великом притиску. Ипак, не жалим се, то је био изазов који сам прихватио и због тога се не кајем. О резултатима мог рада судиће други. Моје је да посао који сам прихватио обављам одговорно, доследно и са пуном свешћу о обавези коју носи јавна функција.” – рекао је Станковић.
Додаје и да је у политичком смислу његов став јасан, те да ће у предстојећој кампањи снажно подржати листу „Уједињена Србија – Александар Вучић“ и учинити све што је у његовој моћи да она добије поверење грађана.