Текст у наставку има за циљ да помогне родитељима да разумеју дигитални свет у ком одрастају њихова деца и да пронађу средину између потпуне искључености и претеране бриге. Настао је у сарадњи са платформом #boljionline.
Спусти тај телефон. Да ли је ово реченица коју данашњи родитељи изговоре чешће него ”волим те” или ”хоћемо нешто да радимо заједно”? Вероватно јесте. Али овај текст није ту да би изазвао грижу савести или учинио да се родитељи осете лоше. Он је ту да освести чињеницу да никад, у историји људског рода, није било толико изазова из спољашњег света од којих родитељи морају да ”одбране” своју децу.
Оног тренутка кад схватимо да нисмо ми лошији родитељи него што су то биле претходне генерације, већ да и ми и наша деца живимо у окружењу и времену које нас непрестано засипа новим изазовима, биће нам сигурно лакше да пронађемо тактику да им се одупремо.
И вероватно најтеже јесте управо то – спустити телефон. Не само деци, већ и одраслима. Иза тог екрана крију се терабајти непрестане забаве, бесконачне дозе допамина који док упијамо, мозак већ жуди за новом, јачом дозом. Одрасли углавном знају, свесни су опасности, нису сазревали уз ту врсту надражаја, па им је ипак мало лакше да успоставе самоконтролу. Са децом, то иде мало теже. Па чак и онда кад се трудимо да им дамо добар пример. Јер, док ми улажемо напоре да их заинтересујемо за књигу, пластелин или лего коцке, технолошке компаније улажу напор да их задрже онлајн. И то је она битка коју наши родитељи нису морали да воде.
А највећи изазов данашњице, оно што их држи онлајн, јесу – брејн ротови (brain rot).
Шта је brain rot?
Реч је, укратко, о кратким и прилично бесмисленим видео-клиповима, насталим вештачком интелигенцијом, који обично приказују хибриде животиња са свакодневним објектима, храном и оружјем. Балерина која уместо главе има шољицу кафе. Ајкула са стопалима и најк патикама. Најважније карактеристике су да траје јако кратко, најдуже минут, обрасци и мелодије се понављају непрестано и дизајниран је тако да тера децу да скролују даље и траже још и још.
А у дословном преводу, brain rot значи „труљење мозга“. Звучи застрашујуће. То је управо термин који је Универзитет Оксфорд прогласио речју 2024. године са више од 37.000 гласова. Дефинише се као „деградација менталног или интелектуалног стања особе, посебно када је резултат прекомерне конзумације материјала (сада посебно онлајн садржаја) који се сматра тривијалним или без изазова“. Још више застрашујуће.
Али пре него што се уплашите, хајде да разјаснимо једну ствар. Brain rot је, пре свега, културолошки феномен – начин на који млађе генерације саме описују шта им се дешава када превише времена проведу на друштвеним мрежама.
Како је све узело маха?
Феномен brain rot почео је да се шири фебруара 2023. године са појавом анимиране серије „Скибиди Тоилет“, коју је креирао аниматор из Грузије Алексеј Герасимов, а која приказује апсурдни рат између бића-тоалета са људским главама и хуманоида са главама камера и звучника. Звучи бизарно? Јесте. Али деца су то обожавала.
Током 2025. године појавио се нови талас овог феномена – „Italian brain rot“ – са ликовима попут Балерине Капућине (балерина са шољом капућина уместо главе) коју је креирао 24-годишњи Румун Сусану Сава-Тудор. Цео тренд, како сам креатор каже, представља „облик апсурдног хумора“.
Први лик у овом тренду био је Тралалеро Тралала, ајкула са стопалима која носи Најк патике. Затим је дошао Бомбардиро Крокодило, Тунг Тунг Тунг Сахур, и цела армија других бизарних АИ-генерисаних хибрида са псеудо-италијанским нарацијом и именим.
Зашто деца обожавају овај садржај?
Пре него што почнемо да се бавимо бригама, морамо разумети привлачност. И овде долазимо до кључне тачке: истраживачица дечјих медија Емилија Овенс тврди да бриге око брејн рота – да је непродуктиван и бесмислен – заправо откривају много о његовој привлачности: брејн рот представља оштар отпор интензивним притисцима на младе људе да се стално само-оптимизују.
Замислите како је то бити дете данас. У школи се од њих очекује одличан успех. На друштвеним мрежама се од њих очекује да буду савршени. Свуда око њих су поруке о продуктивности, самоусавршавању, о томе како сваки тренутак треба да буде „искоришћен“. А онда им ТикТок сервира апсурдну балерину са шољом капућина уместо главе која пева бесмислице на псеудо-италијанском. И ту нема никаквог притиска. Нема оцене. Нема конкуренције. Само – смех.
Да ли брејн ротови ЗАИСТА штете мозгу наше деце?
С обзиром на то да је реч о релативно новом феномену, не постоје истраживања која се односе конкретно на овај садржај, али већина стручњака се слаже да је главни проблем заправо количина времена коју деца проводе гледајући бесмеслене видео-клипове, а не толико сам садржај.
Брејн ротови су, као што смо рекли, дизајнирани тако да више него иједан други садржај држе дете приковано за екран, а прстић може да скролује док не утрне. Допамин се лучи, а мозак тражи још. То је оно по чему је специфичан.
А јача допаминска зависност значи и већа потреба да се проведе још времена пред екраном. Тада на сцену ступају сви они други ефекти прекоменрне употребе екрана који су нам већ познати – мањак фокуса, скраћени опсег пажње, утицај на говорно-језички развој, слабљење комуникацијских вештина. Наставите низ.
Шта можемо да урадимо?
Сада долазимо до оног што вас заправо занима: Шта да радим?
1. Укључите се
Уместо да одмах осуђујете или браните, покушајте ово: питајте своје дете да вам покаже шта гледа. Седите поред њега и гледајте заједно пар видео клипова.
Да, биће вам чудно. Да, нећете разумети. Али видећете дете како се смеје. Видећете шта њему прија. И добићете прилику да поставите питања: „Зашто је ово смешно? Шта ти се овде свиђа?“ Не са осудом, већ са правом радозналошћу.
2. Поставите границе, али не само деци
Рекли смо још на почетку – да би дете спустило телефон, родитељ мора да почне први. Наравно да то није увек довољно, али јесте неопходан први корак. Истраживања су јасно показала да је количина времена коју родитељи проводе на друштвеним мрежама директно повезана са тим колико времена њихова деца проводе скролујући.
Дакле, правило број један: ако хоћете да ваше дете мање буде на телефону, ви морате бити мање на телефону. То је тешко. Али то је реалност.
Тек када поставимо границе себи, можемо их поставити деци.
3. Баланс, не забрана
Деца живе у ери дигитализације и ако се правимо се да није тако можемо само да им нанесемо штету. Зато, уместо да на екране гледате као на непријатеља, покушајте да их посматрате као алат. Као и са било којим алатом, може се користити добро или лоше. Ваш задатак није да га сакријете – већ да научите дете како да га мудро користи.
То не значи 0 минута њима забавног, нама бесмисленог садржаја. До сат времена дневно (по могућству не одједном), за дете које трчи, игра се, чита, тренира, дружи… не би требало да буде проблем за већину деце уредног развоја. Наравно, томе не додајемо још сат за цртани филм, па још сат за видео-игре и тако у недоглед.
4. Славите досаду
Кад тих сат времена истекне, можда ће првих пет минута бити критично. Прилагођавање на ”стварни” свет који тешко може да се такмичи са вулканом допамина у виртуелном може бити помало драматично. Али кад то прође, видећете, потражиће сами другу забаву.
Дозволите досади да буде инспирација.
5. Пратите знакове
Важно је, ипак, да родитељи умеју да препознају ране знакове “брејн рота”. Ово стање може се манифестовати у когнитивном, језичком, емоционалном или социјалном облику. Деца могу имати потешкоће са концентрацијом, често заборављају једноставна упутства, говоре у испрекиданим реченицама или имају смањен вокабулар. Емоционално, могу се хистерично смејати онлајн, али остају равнодушни када им се обраћамо. Неки могу постати веома љути када им се искључи екран.
Ако приметите ове промене, то није разлог за панику – већ за разговор. Са дететом. Са стручњаком ако је потребно. Али не игноришите знакове.
Перспектива је кључна
Хоће ли ваше дете заиста трпети штету ако сваки дан гледа браин рот садржаје? Па, зависи. Ако говоримо о пола сата дневно уз иначе здрав, испуњен живот – вероватно не.
Ако говоримо о три-четири сата дневно, сваки дан, без икаквог баланса – да, постоје разлози за бригу.
Кључно је не видети ово црно-бело. Технологија, па и овај такозвани брејн рот садржај, није ни добра ни лоша сама по себи. Све је у томе како и колико је користимо.
А сад, спустите тај телефон.
И кад следећи пут пожелите да прочитате нешто корисно о здравом односу према технологији и дигиталном свету, предлажемо да завирите у богату ризницу савета на www.boljionline.rs.