Tekst u nastavku ima za cilj da pomogne roditeljima da razumeju digitalni svet u kom odrastaju njihova deca i da pronađu sredinu između potpune isključenosti i preterane brige. Nastao je u saradnji sa platformom #boljionline.
Spusti taj telefon. Da li je ovo rečenica koju današnji roditelji izgovore češće nego ”volim te” ili ”hoćemo nešto da radimo zajedno”? Verovatno jeste. Ali ovaj tekst nije tu da bi izazvao grižu savesti ili učinio da se roditelji osete loše. On je tu da osvesti činjenicu da nikad, u istoriji ljudskog roda, nije bilo toliko izazova iz spoljašnjeg sveta od kojih roditelji moraju da ”odbrane” svoju decu.
Onog trenutka kad shvatimo da nismo mi lošiji roditelji nego što su to bile prethodne generacije, već da i mi i naša deca živimo u okruženju i vremenu koje nas neprestano zasipa novim izazovima, biće nam sigurno lakše da pronađemo taktiku da im se odupremo.
I verovatno najteže jeste upravo to – spustiti telefon. Ne samo deci, već i odraslima. Iza tog ekrana kriju se terabajti neprestane zabave, beskonačne doze dopamina koji dok upijamo, mozak već žudi za novom, jačom dozom. Odrasli uglavnom znaju, svesni su opasnosti, nisu sazrevali uz tu vrstu nadražaja, pa im je ipak malo lakše da uspostave samokontrolu. Sa decom, to ide malo teže. Pa čak i onda kad se trudimo da im damo dobar primer. Jer, dok mi ulažemo napore da ih zainteresujemo za knjigu, plastelin ili lego kocke, tehnološke kompanije ulažu napor da ih zadrže onlajn. I to je ona bitka koju naši roditelji nisu morali da vode.
A najveći izazov današnjice, ono što ih drži onlajn, jesu – brejn rotovi (brain rot).
Šta je brain rot?
Reč je, ukratko, o kratkim i prilično besmislenim video-klipovima, nastalim veštačkom inteligencijom, koji obično prikazuju hibride životinja sa svakodnevnim objektima, hranom i oružjem. Balerina koja umesto glave ima šoljicu kafe. Ajkula sa stopalima i najk patikama. Najvažnije karakteristike su da traje jako kratko, najduže minut, obrasci i melodije se ponavljaju neprestano i dizajniran je tako da tera decu da skroluju dalje i traže još i još.
A u doslovnom prevodu, brain rot znači „truljenje mozga“. Zvuči zastrašujuće. To je upravo termin koji je Univerzitet Oksford proglasio rečju 2024. godine sa više od 37.000 glasova. Definiše se kao „degradacija mentalnog ili intelektualnog stanja osobe, posebno kada je rezultat prekomerne konzumacije materijala (sada posebno onlajn sadržaja) koji se smatra trivijalnim ili bez izazova“. Još više zastrašujuće.
Ali pre nego što se uplašite, hajde da razjasnimo jednu stvar. Brain rot je, pre svega, kulturološki fenomen – način na koji mlađe generacije same opisuju šta im se dešava kada previše vremena provedu na društvenim mrežama.
Kako je sve uzelo maha?
Fenomen brain rot počeo je da se širi februara 2023. godine sa pojavom animirane serije „Skibidi Toilet“, koju je kreirao animator iz Gruzije Aleksej Gerasimov, a koja prikazuje apsurdni rat između bića-toaleta sa ljudskim glavama i humanoida sa glavama kamera i zvučnika. Zvuči bizarno? Jeste. Ali deca su to obožavala.
Tokom 2025. godine pojavio se novi talas ovog fenomena – „Italian brain rot“ – sa likovima poput Balerine Kapućine (balerina sa šoljom kapućina umesto glave) koju je kreirao 24-godišnji Rumun Susanu Sava-Tudor. Ceo trend, kako sam kreator kaže, predstavlja „oblik apsurdnog humora“.
Prvi lik u ovom trendu bio je Tralalero Tralala, ajkula sa stopalima koja nosi Najk patike. Zatim je došao Bombardiro Krokodilo, Tung Tung Tung Sahur, i cela armija drugih bizarnih AI-generisanih hibrida sa pseudo-italijanskim naracijom i imenim.
Zašto deca obožavaju ovaj sadržaj?
Pre nego što počnemo da se bavimo brigama, moramo razumeti privlačnost. I ovde dolazimo do ključne tačke: istraživačica dečjih medija Emilija Ovens tvrdi da brige oko brejn rota – da je neproduktivan i besmislen – zapravo otkrivaju mnogo o njegovoj privlačnosti: brejn rot predstavlja oštar otpor intenzivnim pritiscima na mlade ljude da se stalno samo-optimizuju.
Zamislite kako je to biti dete danas. U školi se od njih očekuje odličan uspeh. Na društvenim mrežama se od njih očekuje da budu savršeni. Svuda oko njih su poruke o produktivnosti, samousavršavanju, o tome kako svaki trenutak treba da bude „iskorišćen“. A onda im TikTok servira apsurdnu balerinu sa šoljom kapućina umesto glave koja peva besmislice na pseudo-italijanskom. I tu nema nikakvog pritiska. Nema ocene. Nema konkurencije. Samo – smeh.
Da li brejn rotovi ZAISTA štete mozgu naše dece?
S obzirom na to da je reč o relativno novom fenomenu, ne postoje istraživanja koja se odnose konkretno na ovaj sadržaj, ali većina stručnjaka se slaže da je glavni problem zapravo količina vremena koju deca provode gledajući besmeslene video-klipove, a ne toliko sam sadržaj.
Brejn rotovi su, kao što smo rekli, dizajnirani tako da više nego ijedan drugi sadržaj drže dete prikovano za ekran, a prstić može da skroluje dok ne utrne. Dopamin se luči, a mozak traži još. To je ono po čemu je specifičan.
A jača dopaminska zavisnost znači i veća potreba da se provede još vremena pred ekranom. Tada na scenu stupaju svi oni drugi efekti prekomenrne upotrebe ekrana koji su nam već poznati – manjak fokusa, skraćeni opseg pažnje, uticaj na govorno-jezički razvoj, slabljenje komunikacijskih veština. Nastavite niz.
Šta možemo da uradimo?
Sada dolazimo do onog što vas zapravo zanima: Šta da radim?
1. Uključite se
Umesto da odmah osuđujete ili branite, pokušajte ovo: pitajte svoje dete da vam pokaže šta gleda. Sedite pored njega i gledajte zajedno par video klipova.
Da, biće vam čudno. Da, nećete razumeti. Ali videćete dete kako se smeje. Videćete šta njemu prija. I dobićete priliku da postavite pitanja: „Zašto je ovo smešno? Šta ti se ovde sviđa?“ Ne sa osudom, već sa pravom radoznalošću.
2. Postavite granice, ali ne samo deci
Rekli smo još na početku – da bi dete spustilo telefon, roditelj mora da počne prvi. Naravno da to nije uvek dovoljno, ali jeste neophodan prvi korak. Istraživanja su jasno pokazala da je količina vremena koju roditelji provode na društvenim mrežama direktno povezana sa tim koliko vremena njihova deca provode skrolujući.
Dakle, pravilo broj jedan: ako hoćete da vaše dete manje bude na telefonu, vi morate biti manje na telefonu. To je teško. Ali to je realnost.
Tek kada postavimo granice sebi, možemo ih postaviti deci.
3. Balans, ne zabrana
Deca žive u eri digitalizacije i ako se pravimo se da nije tako možemo samo da im nanesemo štetu. Zato, umesto da na ekrane gledate kao na neprijatelja, pokušajte da ih posmatrate kao alat. Kao i sa bilo kojim alatom, može se koristiti dobro ili loše. Vaš zadatak nije da ga sakrijete – već da naučite dete kako da ga mudro koristi.
To ne znači 0 minuta njima zabavnog, nama besmislenog sadržaja. Do sat vremena dnevno (po mogućstvu ne odjednom), za dete koje trči, igra se, čita, trenira, druži… ne bi trebalo da bude problem za većinu dece urednog razvoja. Naravno, tome ne dodajemo još sat za crtani film, pa još sat za video-igre i tako u nedogled.
4. Slavite dosadu
Kad tih sat vremena istekne, možda će prvih pet minuta biti kritično. Prilagođavanje na ”stvarni” svet koji teško može da se takmiči sa vulkanom dopamina u virtuelnom može biti pomalo dramatično. Ali kad to prođe, videćete, potražiće sami drugu zabavu.
Dozvolite dosadi da bude inspiracija.
5. Pratite znakove
Važno je, ipak, da roditelji umeju da prepoznaju rane znakove “brejn rota”. Ovo stanje može se manifestovati u kognitivnom, jezičkom, emocionalnom ili socijalnom obliku. Deca mogu imati poteškoće sa koncentracijom, često zaboravljaju jednostavna uputstva, govore u isprekidanim rečenicama ili imaju smanjen vokabular. Emocionalno, mogu se histerično smejati onlajn, ali ostaju ravnodušni kada im se obraćamo. Neki mogu postati veoma ljuti kada im se isključi ekran.
Ako primetite ove promene, to nije razlog za paniku – već za razgovor. Sa detetom. Sa stručnjakom ako je potrebno. Ali ne ignorišite znakove.
Perspektiva je ključna
Hoće li vaše dete zaista trpeti štetu ako svaki dan gleda brain rot sadržaje? Pa, zavisi. Ako govorimo o pola sata dnevno uz inače zdrav, ispunjen život – verovatno ne.
Ako govorimo o tri-četiri sata dnevno, svaki dan, bez ikakvog balansa – da, postoje razlozi za brigu.
Ključno je ne videti ovo crno-belo. Tehnologija, pa i ovaj takozvani brejn rot sadržaj, nije ni dobra ni loša sama po sebi. Sve je u tome kako i koliko je koristimo.
A sad, spustite taj telefon.
I kad sledeći put poželite da pročitate nešto korisno o zdravom odnosu prema tehnologiji i digitalnom svetu, predlažemo da zavirite u bogatu riznicu saveta na www.boljionline.rs.